Nove borbe : roman iz Istre
64 ВИКТОР ЦАР ЕМИН
у први мах запањи, али, угледавши на тлима своју лисницу и просути новац, прво што му је дошло у памет било је, да га је мати хтјела да оплијени...
= Ружно је што си урадила... Да си ме питала, био бих ти и дао штогод, овако...
Саже се, да покупи новац. Старици се згрчи срце.
— Задња ми ура била, ако...
У грлу је стеже и она се, дршћући сва, сруши на огњиште и зарида.
(Он покупи и преброја новац, и већ је хтио да затвори лисницу, кад примјети да му је слике некуда нестало. Око,му паде на мајчину суху руку, у којој се је нешто бијелило... Махом му би све јасно, и он се осјети застиђен.
На пољу се већ разданило. Балдо проциједи нешто као поздрав, — мати му једва отпоздрави, и он изиђе на двор љути на себе и на цијели свијет.
За њим се вукло слабашно, прљаво псето, стари Моро. — Марш! продера се на њ Балдо.
А како га је псето оним својим крмељавим, напола угаслим очима зачуђено гледало, он дигну на њ ногу па га, онако гњеван, гурну у јадна старачка ребра толиком снагом, да је живинче од боли страшно јаукнуло. |
Неко је вријеме стари Моро остао на мјесту и објесивши главу и реп покуњено гледао за својим младим господаром. Кад се, мало затим, тешко премећући ноге, довукао у кућу и легао до ногу своје господарице, непрестано јек њој подизао своје мутне очи, у којима је плакала некаква тупа бол. Али Кате свога старога чувара и не види и не чује, без мисли и без ћути укрутила се старица на рубу свога опустјелог огњишта...
Х.
Олга долази... Долази сјутра. Тако стоји у депеши коју Дујам носи и показује уоколо као какав трофеј. Очи му играју, а глас звучи живо, весело, готово насмијано. Иако Марија на дну душе своје и