Nove borbe : roman iz Istre

- НОВЕ БОРБЕ 65 осјећа неку тајну горчину, што отац више воли млађој, него ли њој старијој, ипак јој је као да се од овога његова смијешка засјала цијела кућа: први пут након оно неколико суморних и натмурених дана.

5 — Идем да јој спремим собу, — рече млада жена. Већ је била на вратима, кад је отац позва натраг:

— Стани!

Загледа се у тле, опет се намрачи, па преузе

мукло : : —_ Она ће, кад дође, питати, зашто смо је звали... а ми треба да се споразумијемо на вријеме, шта ћемо јој рећи, Ја сам већ смислио, како ћемо... Да је не ранимо · казаћемо јој засада само пола истине:.. Трошкови велики, новаца ниоткуд... Тако нешто... Она ће схватити... Има у ње срца, има љубави, доброте и много разумјевања — заносио се старац.

У такав би занос упадао свагда, кад би се повео говор о млађој му кћери. О њој је говорио радо и често напомињао, како је „мала“ задахнута великим и зацијело најбољим дијелом душе његове, док старија. Марија много у чему потејећа на одбјеглу грешницу. .. Особито очима, оним непрозирним, тамно_ модрим очима, из којих одсијева нешто хладно и загонетно ... Зато Дујам и нерадо гледа у оне очи...

— А упозори и мужа, да му не би што измакло, — прихвати он понешто тврдим гласом.

Мало поћута, па опет диже очи и настави:

— Ено, већ је близу подне, а њега још нема...

— Далеко је, а биће да је и пут неваљат. Доћиће он. Главно је, да не дође празнорук.

—_И нека не дође... надовеза он још тврђе. Хоћу да ми се врати мој мир. Не знаш ти, како је мени ! На сваки глас, на сваки корак је се сав следим. Све ми се чини: ево, сад доходи неко, да ми у образ добаци наше блато. А моје ноћи 2... Да знаш!

Спопаде га пређашња узрујаност, од које му се још и сада грчило срце и стискали зуби. Узе да шири руке, као да је тим кретњама хтио још нешто да

5