Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 69

Мирно, сухо и једнолично, као да није ни примјетио старчев бол, прихвати зет:

— До тебе је, да се не узазна...

— Како прохрипа старац, као да се души.

— Требаће...

= Штог |

— ...да се, да се ...жртвујеш... да опет засједнеш на своје старо мјесто у опћини... Најзад, како сам ти већ рекао, то траже од тебе и други — — па и добро народа... Да тије само виђети, како је свијет деморализован!.. Капелан — па они црвени из фабрика: да се она гамад докопа опћине, скухала би се вражја каша, не само за мене...

Дујам упираше у њ свој поглед, као да ће да урони у дно његове душе. И ненадано би му, као да је пред њим синула нека нова свјетлост. Бијаше му, као да је пред собом угледао два лица, два срца, два човјека, што се из двојаког корјена испреплела у једну мутну, дволичну природу, са свим добрим и подмуклим нагонима једне и друге расе. Стари начелник протрну. Гледао је испред себе са страхом и с беспомоћним осјећајем, као да је већ сасвим у власти онога човјека. -

ХЕ

— Хоће да ме из коже истјера! — Љутио се Балдо у себи, кад се мало затим упутио у урзд.

Ваздух је у тијеснам улицама био засићен запахом влаге, плијесни, бакалара, саламуре, што је струјала из два три ниска дућана и мало се подаље мијешала с несносним воњем вина и покварена уља.

Озузе га нешто мучније од досаде; као некакав осјећај бљугавости. С тога пожури. Ишао је спуштене главе, као завучен, заплетен у невидљиве нити оне своје проклете мреже.

— Негг Магт!.. одјекну однекуда крупан глас.

Балдо се трже, подиже главу и угледа познато округло лице управитеља „зпа у тапда“ 7) „друштва за промицање благостања у Ловрану и околини.“

у „Јужне обале“.