Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 11

— Никако, — одговори Балдо некако живље, јер је његова брза памет већ била прозрела једну нову, згоднију комбинацију.

Нијемац га ободри, спомену му награду, поздрави га и оде. :

Улазећи у уред Балду се чињаше као да га је ненадно обасјала нека нова свјетлост. И би му, као да кроз ту свјетлост већ гледа, како се све враћа „у првашње стање“: опћина, благајна и кућњи мир... Требаће само да се лати посла, безодвлачно, живо, и не губећи времена да намјести све батерије, да се за његову основу предобије старац и његови пријатељи, а непријатељи да се ушуткају.

У уреду, изим Петра Меденића, не нађе никога. Младић је радио за својим столом и, подигавши часком главу, мало је изненађено оздрављао на поздрав благајника, који му се чињаше некако љубазнији но обично.

Нису се мрзили, али ни срдачности не бијаше међу њима никакве. Нису их дијелиле године. Петар је био тек нешто млађи, њих је једино одвајао начин живота, назори, ћуд и мишљење. Балдове теорије биле су осјеком оне с којима се обично слажу сви промашени „таленти“.

— Упити се негдје као крпељ и сисати — што више сисати, и рисовским очима вребати на свакога који би прије или послије могао да смета... Ако би више могао да смета него ли баш они, који тврдо мисле, да су на овај свијет дошли једино зато, да га свега преокрену, наново умијесе и неким новим поретком усреће»г! У тај ред занешењака ишао је, по Балдову мишљењу, и Петар, зато га је сматрао опасним, у најмању руку непоћудним... А што је још горе, Петар је већ у мјесту уживао и неки углед. Неки странци, који су имали згоде, да се упознају с његовим новинским чланцима, говорили су о њему с много поштовања. То се већ уоколо причало, и так се догодило, да је Петар почињао да добија глас у своме рођеном крају. А то није било, а није ни могло да буде Балду по вољи. Није он могао мирне душе