Novi Pazar

98

ције. рушсвннс цркве Ћурђевих Ступова служилс су као мајдан камеиа за изграшьу утврђења у околини Новог Пазара. Порсд фотодокументаиије, између лва para начшьени су и технички, архитектонски сними» грайевине 4 ). После Ослобођсња. 1947. године извршенн су заштнтни конзерваторски раловм. алн том приликом ннсу вршена никаква истраживања. Плато на коме Je оно манастир имао je облик формиран од зилова усуво сложених по ободу и од шута који je прекривао остатке грађевина у комплексу 7 )Извршеним археолошким откопавањнма и архитектонским нстражива њима утврђен je пре света комплетан план оэог средњовековног комплекса, са подацима о променама плана, преправкама, рушењнма до којих je лолазило у дугој историји манастнра. Анализа основе и размештаја појединих грађевнка у комплексу указује на јелну заједннчку карактеристику плана Ћурђевих Ступова у целннн каква je утицај облика терена и конфигурације земљншта на целокупну ситуацнју и дислозицију појединих грађевнна. Најпркроднији правей прнлаза и у прошлости и данас јсстс са јужне стране на најблажем успону. На тој страни налазно се и првобитни улаз у манастир кроз приземли квадратне куле (која je за време крал.а Драгутина претворена у капелу). Терен на коме je манастир изгранен стсновнт je, па je и сам облик стене утицао на облик и план цслокупног комплекса, jep je традитсљ пратно и корнстио ивицу нешто узлигнутијег стеновитог платоа на самоме врху брда при трасирању обнмног зида. Тако су скоро на свим странама подовн унутрашњих просторнја знатно виши од спољњег нивоа терена. Испнтивањнма je утврђено да je оригинални мзнастирски зил из Немањиног времена сачувам луж западне стране комплекса са плнтким правоугаоним пиластрима са спољне стране који су га ојачавалн. На другим странама откривени су са спољне стране троугаони пиластри. али они не припадају првобитиој архнтектури, већ каснијнм ојачањима ослабљеннх партнја зида. Само на јелном делу северног и источнот зида дошло je ло прсзиђивања из темеља. алн то није бнтно утнцало на првобитни план, тако да се данашњи облик комплекса може у потпуности сматрати да одговара облику из времена полизан>а манастира. Нсправнлна основа комплекса, условлена приролом земљишта, као и сам положај манастнра којн одговара положају срсдњоаековних гралова-тврђава. непосрсдно су утицали на појелина решења и специфичности у наменн и распореду неких грађевина. То се пре света олноси на снабдевање волом које je решено путем иистсрни нзграђеннх непосредно уэ југозапалнн угао цркве. Једна цистерна, десно од главног улаза у цркву, корншћена je за сакупљање воле са кровова цркве. отула и њен положај непосредно уз улаз. док je друга цистерна у њеном продужетку имала конструкинју за филтрнрање са 6унаром у средний у који се сакулљала пречишћена вода н корнстнла за пнће. Обе цистерне већим делом биле су укопане у стену и нема сумње да су изграђенс још у XII веку. Пнтан>е положаја трпезарије у време грађења манастнра представљало je један од значајних проблема у истраживањнма после којнх се могло доћи до следсћих закључака. Просторија која ланас постоји дуж цслог јужног обнмног зила (са житном јамом и два нивоа пода) налази се на месту crape трпезаријс која je нмала мање днмензије и од које су сачувани само остацн апсиде на источкој страни уз обимнн эид, Иако ова трпезарија није на залалној страни од цркве.