Novi Pazar

Најстарнјн могући нсторијскн податак о кашој пећини налазимо у Жи тију Симеона Неман* од Стефана Првовенчаног. 15 У тексту се кажс да су Нс малина браћа, - Тихомир, Страцимир и Мирослав, - после полизала цркве св. Николе у Куршумлији. |в ухватили Немању, оковали му руке и ноге и банили га у камениту пећину. вь пещерой каменогю. Немала се, каже се лал* у тексту, у пећини молио светоме Ћорђу. који га je на његову молбу из ње извео. Свс се то догаћа пре битке код Пантина, на Косову, - 1168. - у којој je Немала потукао браћу, а одмах потом, подигао цркву Ћурђевих Ступова у Расу. 17 Други могући сувремени податак о нашој пећини налаэнмо у Вукановом јсванђељу. Писан, односно преводнлан или преписивач овог јеванђсља. којс ce датујс у врсме око 1202. године, каже да се, пошто je био оклеветан од злих љулн. удостојио да живи у Пећи у граду Расу - спояобих се жиги вПеки тбграле Pact - где je и напнсао ..ове клиге".'* Да ли се оба ова текста од носе на нашу пећину? У првом се Рас не помиње. a пећина и у овомс крају” и другде има нс мало. Отула се. на основу овог првог текста, веза измсђу Неман* и леговог заточеништва баш у овој псћини може само прет поставили. 10 Други текст мало je олређеннји. Иако наша пећина није у самом гралу Расу, она je са његовим полграђем. видели смо. могла нмати везе преко јелнс га лернје коју je вода пролокала у самој стени. Већ се уосталом од раннје претпоставл,ало да реч Пећ треба тумачити као пећина, и ла се односи на испоснииу-пећину „изнал грала“, која се ло ланас сачувала. 11 Но овде можемо да направимо и корак дал*. Ради се о оном слову Ккоје смо нашли на једном од фрагмената фресака. Оно Je заиста веома архаично. Јавл,а се већ у натписима негде са почетка XIII века. 11 Но, што je ол посебног значаја, налазимо га, внше пута поновљено, у самом натпису старца Симеона. 23 у тексту писаном у Пећи(ни) у граду Расу. Отула веома лримамљива па и оправ дана претпоставка да je у иећинн старац Симеон не само прсписао јеванђел* већ и осликао иркву. 24 што би значило да и она потиче негде са краја XII олносио самог почетка XIII века. Сва je вероватноћа яа су негде у то доба, сукцесивно, мала по свој прилили не у сувише лугом временском раздобљу, заэнлакс обе псћине и подигнути објектн цистерне, житнице и првог одбрамбеног зила на северонсточној страни платоа. У сваком случају, у доба кала je старац Симеон писао Вуканово jcванђсл* бар јслна ол лвеју пећииа, по свој прилили „велика“, са црквом. већ je била корнштсна као испоснина.” Црквени карактер иелог комплекса обележен je уосталом не само постојањсм храма већ и издалека видном фреском израђснои на лнтили југоисточно од цркве. Олове фреске сачувано je само нетто боје на леном лесном ободу, и плоха величине 1.95 х 2.50 м на којој je постојала, a која јс. због малтсра који ју јс луго времена покривао. мање патинирана од околних површина стене Поред тога и на стени лссно од улаэа у „Малу пећину“ постоје остаии једне плитке нише, са горле стране полукружно завршене, у којој je. по свој при лици, такођс постојала нека фреско-осликана композииија.