Novi Pazar
23
Цео овај комплекс грађсвнна, као испосннца, - каквих je у то време и касније код нас било и друге, 24 - живсо je лоста дуто, чнтава два века, а можда и дуже. До његовог првог. великог рушења могло je да лође или деведесетих го* дина XIV века, после битке на Косову, - или шсздесетнх година XV века, после пада деспотовине. Тада су потпуно порушен« и нзгорсле цистерна и житница, в свакако н сва дрвенарија у обема пећинама, па н зкдовн којима су биле затвореке. Настрадала je тада и сама црква и ако није порушена у цслини, самим тим што један део још увек постоји. Тако опустело култно место претворено je потом у некрополу. То се најбоље вили из чншениие да су приликом копања поједнних Гробова разбијанн остаци цистерне и житнице, којн су тада већ морали бити покрнвени шутом и земљом. Ко je у овим гробовима могао да буде сахрањен? Не може се избећи помисао да јс крај обрушене цркве, у обрушеним конструкцијама у двема пећинама још увек сасвим повучено, живсо по некн анахорета. На такву могућност упућује и стаклсна посуда нађена у гробу 7. која norme баш ту негде са краја средњег века. Но на некрополи je констатовано, видели смо, постојање костнју н жена и деце, - вндн нап. 11 и план, гроб 5. Тешко се може претпоставитк да су н они живелн у запустелој испосници. Сва je отуда вероватноћа да су у овин гробовнма сахрашивани и мештани од којих су неки можда, изузетно, још жнвотарнли у Трговншту, 27 или су се разбежали по околним селима. Још у току ширења некрополе од цркве ггрема северу дошло je нзгледа до иэвесних промена на овоме месту. Услед тога што je источки део цркве вероватно већ био нестао у понору, можда je амеиажирана некаква лоше конструисана олтарска апсида уз раније порушени ссвернн зил храма. Отуда je, можда, у оријектацији Гробова у северном делу некрополе, по свој прилики нешто каеннјнх јер су даљн од цркве, дошло до преорнјентације положаја умрлих, који су од тада окрстанн не више главой према западу aeh према новопоставллној олтарској апсиди (план). ОссЬам међутнм и сам да je објашњење које овле износим прилично исконструисано. Обнова цслог комплекса испоснице могућа je, лосматрано у условнма талањнх исторнјскнх збивања, тек после обнове Пећке патријаршије, - значи нс пре почетка друге половине XVI века. Нема иикаквнх података на основу којих би могло да се закључи да ли je тада и у којој мери рађено на самој цркви, jep je од ове, видели смо, до сада очуван само јелан маши део. „Велика пећнна" изгледа да je тада поново била амеиажирана за становање непоеннка. У њој je. по свој прнлицн тада, обновлен под jep се испод овог нал аз и и бројна ередњовсковна керамика. Поред тога у њој je констатовано постојањс и остатака оэидане пећи са пећњацима који ннлицирају врсме XVI-XVII века. Нијс исключено да je, лонскле бар, дошло до обнове живота и у „Мало] пећини", у којој je при врху средњовсковног културног слоја, пронађено и неколнко фрагмената фајанса из ХУП века.