Novi Pazar

45

5. инв. 6р. 179 тежина: 3,50 гр. 6. иив. бр. 187 тежина: 4,60 гр. 7. инв. бр. 103 тежина: 4,60 гр.

квалрат X/14-c пречник: 30 мм квадрат X/14-a пречник; 30 мм. квадрат X/17-b

површински слој наплавинс метал: бакар табла:l/14 IV хоризонт метал:бакар табла: 1/13 IV хоризонт метал: бакар и сребро

иапомена; всроватно представлю отпадак од комала са кота су резане плочице. Трапезонлног je облика.

Интересантан налаз представља јеана бакарна полуга - слита к која потиче из слоја IV хоризонта (кота 751,76) у квадрату Г/18-б. Слита к je дужинс 11,5 см, а тсжине 47,30 гр. Има се угисак да je служио као снровнна за израду ллочица. односно да се његовим раскнвањем добијала плоча од које су исецане плочице за откивање ноаца. Од једног слитка могло ее добити, сулећи по тежини, око 10 плочнца. Ради утврђнвања састава метала као и његовог евентуалног порекла извршена je спектографска анализа свих примсрака новца краља Радослава и плочнца за откнван>с новца који потичу из утврђсња на Градини.’) Анализом je утврђсно да су сви испнтнвани примерци истог састава метала, односно да су рађс>lи од бакра са мал им примесама сребра, олова и цинка. Овај састав метала одговара само испитнваним у Зорин м а бакар не руде из Брскова, док се од осталих налазншта бакарне руде у Србији разлнкује. Напрел описани калази неявосмислено говоре о постојању коннице новца краља Стефана Радослава у утврђивању на локалитету Градина. На основу тнх налаза може се дслимично реконструисати и сам процсс ковања новиа. У коншшу су као снровнна стизале бакарне полуге - слитци од којих су се кованом израђивале плоче. Касннје од тих плоча су исецане плочице за откнвање новца. После иссцања плочице су, вероватно, поново ковањем стањиване. То закључујемо на основу облика појединнх плочнца које су услел тога лобиле деформисане н истањене нвнце. Тако припремљене плочице стављане су пол ка лупе којима je вршено ковање. После завршсног ксвања готови комади новца су, вероватко. дотериванн опсецањем нвнца. На osaj захључак нас наводи разлнка у тежини откривених плочина и готових комада новца, која износи просечно око 0,50 гр. Ови драгоценн налази из области Раса, центра српске срслњовековне државс. дају нове могућностн за решавање проблема појаве и коаања првог срп ског новца. Ова иэненадна појава првог српског новиа. кованог у оквнрима ни зантијског монетарног система, нссумњиво je веэана за иитересантну личност крал>а Стефана Радослава, чија влала означала њен лочетак и крај. Друга деценија ХПI века на Балкану, обслежена je наглим успоном Епирске деспотовинс на рачун Солунске краљевине и Латииског царства. Године 1227 епирски деспот Теодор Анђел заузима Сапун и проглапшва се за цара. 10 ) Оси догађајн нису могли остати без утииаја на Србнју, на чији престо управо те године ступа краљ Стефан Радослав.") Врсме његове владавине обслсжава јак