Novi Pazar

46

рчки утицај на прилике у Србију, чему je поред других уз рока у велико] мери :опринела и сама кралева личност. Крал. Стефан Радослав који je помајцн био нук царя Алсксија Ш Аиђела и истовремсно зет спнреког деспота, касније цара, Теодора Анђела, волео je да истичс своје грчко порекло и припалништво царској династији Анђела - Дука. Познат je његов потпис на грчком језику, повеље издате Дубровнику, фебруара 1234 г. 11 ) непосрелно после прогонства из Србије, који гласи: СТЕФАНОС РНдО đO* КАС.Сличну појаву налазнмо и на IСреннчком прстену крагьа Радослава где се истине краљсво порекло од рода Дула. '*) Такође и крал>евн грчкн савременнии га ословљавају са ОдОЖАС. У овом дазматралу није без значаја присно пријателство између крала и охридског фхиепископа Днмитрија Хоматијана. 1 *) противника аутокефалне ерпске цркве и њеног архиепископа св. Саве. Све ово јс имало великог утицаја на политичке зрилике у Србији и њено потчињавање утицају краљевог таста, пара Теодора Анђела. У таквој политичкој ситуацији започиње коаалс првог српског новца. Интерес антно je са правног становишта размотрити ову кралеву одлуку. После пала византијског царства 1204 г. несталоје централне власти и пара који je y ‘изантијском д ржав ном систему имао искгьучиво право ковала новца. Остаан разбијсног царства, Ннкеја, Епир и Трапезунт, којима су владали сродннцн цар:ке дннастнје, сматрајући се наслеаницима Царнграла започилу ковање сопегвеног новца. Можда би у истом свстлу требало посматрати и појаву првог српског новца. Крал Стефан Радослав као унук византнјског цара, могао je по томе основу присвојнти право ковања сопствеког новца. Посматрајући лик крала Радослава на познатим прнмерцима легоаог новца може се заюъучити да je увек приказан у царском орнату. По својој нконографнји новац крала Радослава je сличай новцнма визам жјских царева XII века и савременом новцу спнреког пара Теодора Анђела. Нарочито je упаллива сдичност са новцем цара Алексија 111 преко кога je крал Радослав и повезан са царском династијом. 15 ) Међутим и поред најновијих налаэа у Расу где je доказано постојање коннице новца, наша знала о почецнма ковала првог српског новца остају још увек у домену хнпотеза. Мишлела смо да бн почетке ковала новца крала Радослава ипак требало тражити у солунској иарској ковницн, као што се то и до сада претпоставладо. Ову претпоставку заснивамо на чнњеннцн да у то време Србија још увек није била технолошки прнпремљена за такав полухват. Поволне услове за то je пружала солунска ковница за владе цара Теодора Анђела, фалевог таста, са којим je он одржааао прнјателске односе. Уколико ово прихнатимо као тачно, почетак ковала првог српског новаа би могли датовати у временски распоп ол ступала на престо крал>а Стефана Радослава 1227 године до пала цара Теодора Анђела 1230. године. После пораэа у бнии код Клокотнине спнреко царство губи утицај, а као нова сила на Балкану појавлује се Бугарска, Та промена ннје могла да остане без утицаја на прилике у Србији, у којој све аише расте бугарски утица]. То he довести крајем 1233. г. до саргавала са престола крала Стефана Радослава. Посматрано у светлу ових догађаја. можемо претпоставити да после 1230. године нијс више било могућс корншћеле содунске ковнице за ковале Радославллвог новца. Ковале новца je по свему судећи, наставлено у ковниии у Расу. При томе су вероватно коришћснн алати, односно калупи, солунске коннице, У прилог ово] претпоставци говоре налази новца из оставе који су издво-