Novi Pazar

55

11, Postoji joS jcđna važna činjenica о kojoj treba voditi računa đanas. ovdc. Istraüvanja su u toku. Konačnih rezultata nema i joS nc može biti. Zbog toga od mene nemojte oćekivati gotovc zaključke, ja ću se uzdriati i od prcranih hipoteza. Mnogo je hipoteza već izrečeno u naučnoj Literaturi о Rasu. Dodavanje novih pretpostavki već postojećim, formulisanje sopstvenog mtlljenja - ne doprinosi rešcnju. Rasu nisu potrebna mišljenja, već sistematska istraživanja t dokazi za svaku ivrdnju. 111. Želim da istaknem još jednu pojedmost koja neposredno utiče na sadržaj rnoga referata. Istorijska t istorijsko-geografska istraüvanja Rasa kasne и odnosu na arheološke radove. Ja sara svojevremeno učestvovala u stvaranju onog prvog predloga RepubliČkc »Komisije za istraüvanja, konzervaciju i prezentaciju komplcksa Rasa«. To je onaj početni, svima dobro poznti élaborai koji Je krčio puteve finansiranju istraži vačkih radova na Rasu. Medudm, kako su arhoeloSki radovi odmicali i potreba da se istoričar iz kabineta preseli na teren bivala je sve veća. Na poziv prof. dr. J. Kovaćcvića, predsedmka Republičke Komisije za Ras, preuzela sam početkom 1975. godine i konkretna istorijsko-gcografska istraživanja Rasa. Bilo je to neophodno za dalji uspešan rad čitave ekipe. Ras je bar isto toliko istorijski problem коШсо i arheoloäki, ako je to uop Ste i mogućno dvojiti. Koliko je meni poznato to je prvi slučaj, Qi bar veoma redak, da su kod nas arheoloSkim radovima priključena i istorijska istraüvanja, i to ona tercnska. Istoričari su obično pisali predgovore arheoloSkim edicijama, dakle već gotovim rezultatima. Novina je ovde da se istorijsko-geografska istraüvanja sada odvijaju paralelno sa arhcoloïktm. To je sigumo na dobro Rasa. Dozvolite mi da sada u najkraćim crtama predstavim svoj dec posla na proučavanju Rasa, da otkrijem naučne problème. Naučni cUj moga posla je bio da se pre svega izvrii analiza svih istorijskih izvora koji govore о Rasu. da se proufii svakl podatak, posebno u odnosu na već postojeće i velike rezultate arhcoloäkih istraüvanja. Dakle, ne зато vesti о gradu Rasu, nego i sve drugo. Time je posao bitno proiiren i na izvore kojima se istraiivači Rasa mahom nisu korisdli. Odavno je naučna literature u traganju za gradom, za prestonkom Srbije. Malo je pri tom vodeno računa о hronologiji pojedinih podataka, pa je tražena prcstonica i u v remenu koje ne poznaje atraktivne rezidcncije vladara. Ja bih sc vratila na istraživanja Stojana Novakovića i pitala Sta je to »prcstonica« u Srbiji prcdncma njićkog vremena u XII veku. Prcdstave о poznijim prcstonica ma i dvorovima srednjeg veka treba pažljivo preispitati pre nego ito se veiu za podatak iz X veka. Zato je Stojan Novaković govorio о »prestoničkom selu« j maioj oblasti oko njega koja je imala funkciju prestonice. 1 To. naravno, ne тога da budc tačno, istraüvanja t konačni rezultati odmeriće vrednost i Novakovićevog, kao i svih drugih miSljcnja. Ja sam u istraüvanja poäla od opätijcg pitanja- îta u istorijskim izvorima znači reć »Ras«, (Ovom prilikom ostavljam po strani pitarye razlifiiüh oblika le reči - Rasa, Ras i drugo. sto u konačnoj studiji о Rasu тога da nađe odgovarajuće mesto). Moj je cQj bio da utvrdim da li reč »Ras« oznavača 1. зато grad, utvrđenje, 2. da Li je to ime reke, 3. da li je to ime za župu Ш je to i neko Sire pođručje i 4. da li je tim imenom označavana čitava zemlja Srba, da li ima znaienje »Srbija«, ili se ta znaćenja meSaju i prepliću u pojedinim trenucima naäe proSlosti. Da bi postupak bio uspeSan smatrala sam da je neophodno jasno grupisanjc izvora po hronološkom principu, po vratama (diplomatifki, narativni i drugi), zatim po poreklu i nameni. Primera radi, to znači da zapis iz XVI veka nije izvor za istoriju XII veka, naravno, ukoliko ga podaci iz XII veka ne potvrduju. On samo pokazujc Sta se u XVI veku mislilo pod rečju »Ras«. Ras XII veka nije isto Sto i Ras u XVI veku. pogo-