Novi Pazar

СОПОЋАНИ - АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

У шестој леиенији ХШ века, у непосрелној блиэинн нзвора реке Рашке, на само 6 км од града Раса, крал» Урош I je полигао своју эалужбнну, манастнр Сопоћанс. Манастирска арка a jc олрсђена за маузолеј краљу, тс je уложен изузетан напор при њсној гралњи и украшавању. Позиатоје да je преостали живопис на зндовнма цркве. по саом квалнтету, на првом месту умстничког стварања XIII века. Сликан je нзмсђу 1263-1268. године. 1 Гн.ъфердингово сведочење о постојању фреско сликарства у „царској трапезннии" у Сопоћаиима*. потврђено jc ново откривсном фреско поаршином на западном зилу трнсзарије, која прелстав.ъа лоњн део две crojehe фигуре. Манастнр je био на врхуниу славе све до времена после Косовскс битке. Тала га Турин, приликом осаајања овнх крајева. пл>ачкају, пустоше н из iwra прогоне монахе. После ове нслаће. он се опораз.ъа, алн je оснромашен и има смањенм број калуђсра. Ипак уто време овде се развија ннтенэнвна нреписи вачка лелатност 1 . И ако je манастнр сиромашан. живи сас до 1689. голине, кала у лоба Аустро-турских ратова у великом пожару страда зајелно са нрквом. Ол 1689. године па све до 1929. године, Сопоћани су у рушевннама и пусти. Године 1929, эавршена je реконструкција иркве 4 . Тада je порта делнмично рашчншћена од шута, Ол овог времана до ламас, манастнр je био повремено напуштсн, на пример за време II светског рата. Окупатор je иркву користио за коњушнипу или тор за овце’. Последние реконструкције и лош кровни покривач довели су до појавс влаге и шалнтре на најдрагоценнјем сликарском остварењу код нас. Из тих разлога иитензивна брига конзерватора не престаје ол самог осннвања службе заштнте споченика кудтурс*. После вишеголишњег разматрања проблема заштитс Сопоћана, заключено je да сс радикално заштитс. укључујући сва потребна испитивања. конзерваиију и презентацнју целине коју чини задужбима краља Уроша I. Снстематској реализации конзсрваторског задатка приступило се 1973, голине. кала су отпочела геолошка, архнтсктонска. хемијска и архсолошка испитиваша, која су у току. Археолошка истраживања су подрсђена конзерваторскнм раловима па je прелузето орнјентаиноно сагледавање распорела грађевнна у с клопу манасткрских белема. као и чишћењу преосталог шута од рушевнне иркве. Манастирска целина се простирала на ман>см платоу, олносно, на крајњем рту оштре падине која се протеже у правцу СИ-ЈЗ, према мальем потоку, ле-

Александра Јуришић