Novi Pazar

63

вој притоци реке Рашке. При градњи je плато механички обликован, те су само његова ссверозапална и лелнмнчно северна страна повезане са природннм палом терена, док се остале стране излижу нэнал тла. Устаношьени остаии белсма опасују слнптичну површину у чнјој се средний истине црквена грађевииа. По рубу слипсе уз белей развијају се грађевнне које по својој архитектонској форми и камени чине пуну целину средњовековног манастира (план I). Нажалост, због карактера оријснтационог испнтивања, није утарђено да ли маиастирски белемн имају и функцију утврђсња. Мала, постојањс остатака утврђења на локалитету Јужац, указују на могућност да je ово утврђење штитнло краљевску задужбину у СопоЬанима. Појаве ла се у нспосредиој близини краљевске задужбине налазе остаци мањих утврђења. није усамл>ена у средам веку. Слично мало утврђење се иалази нзнал манастира Градца на Петровом Кршу 7 ; затим град Вишеград штити св. Арханђелс 1 ; док се утврђење Илвораи лижс изнал Псћке Патријаршије*. Поменута утврђења нмају нзваиредан доминантан положај и контролу околине, па je могуће ла сопоћански бслеми имају само характер оградннх знлова, поготову што су снстематска ископавазьа бедсма манастира Градца 10 показала да одбранбсне куле изостају. За сала je непозкато место репрезектативног главиог улаэа у манастнр. Према распорелу познатих грађевима, унутар порте, може се предпоставити да би то место могло бити на југозапалној страни, у непосрелној близини садашие капије. У односу на цркву испитнвања су била оријснтисана на прикупљање полатака о темељнма храма. И поред сужсиог обима ових ралова добијени су олређени подлип о манастирској некрополи, Последнца раннје конзсрваторске интервенинје je ла нн јслна надгробна плоча није сачувана на месту, и ако их у Сопоћанима има са значајним натписнма". Сахран>иван>е je обашъсно само у раку, са спорадичном појаво.м једног камена изнал главе умрлог. Гробних прилога je било изузетно мало, од 39 гробова лва су била са прилозима. Од општс слике начина сахрањивања нзлваја се зндана овална гробница, која се налазнла на спољној јужној страни апсиде иркве. У гробницу ол прнтесаног камена, три пута je извршено сахраинвање. Због тога je најстарији гроб остао неоштећен. Због недостатка гробних прилога латирање није извршено. Сопобаиска некрополе нма изразито монашки карактср, али гроб бр. 24 са налазнма 20 комала малих калотастих дугмета даје могућност правилног олређнвања лруштвеног положаја умрлог, н времс кала je извршено сахрањивањс (сл. 1), Дугмета из гроба бр. 24 су распоређсна на слелеЬи начин: по четири пара на костима руку, ол лакта до шаке. лок су преостала четири комада нађена у пределу груди. Сличай налаз. ман>их лекоративних калотастих дугмади на простору груди, потичс из гроба бр. 90 са некрополе манастира Градца 13 . Овај гроб je имао налгробну плочу са иатписом, који нас обавештава да je ту сахрањен Георгије а зовом Калогург. У повељн крал>а Милутина манастнру св. Гсоргија на Ссрави 13 , помтьс се Калогург у војничкој обавези према том манастиру 14 . Повсља je латирана у прве године XIV века. Наведена два налаза из Сопоћана и Г ради a повсзују се са прелставом олеја јелног од лва ктитора иркве у Рамаћи 15 . У ктиторској композицији су насликаиа два брата, ол којих je један у свсштеничкој одсжли, а други у властелинској. На рукавима и груднма власте линскс хаљнне иалази се украсна трака на којој су пришивена мања калотаста дугмал, по целој њеној дужини. Према аутору чланка о Рамаћн. ктиторска ком