Novi Pazar
65
делу преграђеног простора, односно огшишта из мађупнице. По типу ово ог њнште одговара каминима у ћелнјама Хиланлара”, Треба натласити да je захва љујући зилан>у глинене калоте огњншта сачуван драгоиеии лсо живописа, који je истовремсн са живопнеом из цркве (сл, 3). На јужиој стран и ол првобитне трпезарије разиија се низ просторија, чија je измена марала бнтн везана за првобитну кухињу, као и за остали екоиомски лсо. магаиине или спрсмиште храпе, потребне у сваколневпом животу мана стара. Неточна страна од апенле трпезарије je била заузета такође репрезентативном грађевином, to на ком (сл. 4). Откривен je део трема са очуваиа лва стспеннка, која су водила на спрат и део фасалног зила конака У исто ареме када je трпезарија презнлана извршено je прсграђнвање ссвсрног конака и апенле трпе зарнје. те je раније слободна површина претворена у лвс мање просторнје. везаие за бслемскн зил. Према иал азу остатака пећи са зелено глсђосаним пећн>анима. у просторији 2 овог лозиланог простора, и обиља керамичког материала којн одговара налазима керамике XV и XVI века на Београлској тврђави 24 . Времс коришћсња обе просторије одговарало би врсмену ло катастрофалног пожара у коме су Сјопоћани страдали н запустили. Површина јужне стране порте je искоришћена за грашьу конака. од којих нам je позната јелна већа просторнја са тсмељима трема испрсл ње (сл. 5). У наставку нспнтивачких ралова, несумњиво je да ће се доћи до летаљнијсг саглелавања односа грађевинс ма северној страни н јужној странн порте. Овс rpaheßimc данас лслују разлвојене, са запада економским делом и вероватно главном капијом, док на истоку нема никаквих остатака грађсвннске делатностн, Повезаност трпезаријс и северног конака je очнгледна и у најранијсм Урошевом периоду. Враћајући се полакима које нам пружају биографије и повсље о гралњн залужбина. тле су издвојени појмовн палата ол двораца и ћелија 2Ј . Миш ;ьен.а смо да би и у случају Сопоћана и њсгове манастнрске целине било могуће дата олрсђене зак.ьучке. Одговор на ову прсдпоставку ћемо наћи у лшьем испитнвању Соноћана и осталих манастирских целина средњовсковних крал>свских залужбина.