Novi Pazar

64

позицнја н цео жнвопис цркве датира се око 1395. године 14 . На основу н зло же ног. Калугургов гроб у Градцу никако се не бн могао датнрати пре првнх лепе ннја XIV века, док представа ктитора властелина ид Рамаће. у овом случају. даје приблнжну ropjby границу моле властелинског одела. Према томе сахрањивањс непознатог велможе у Сопоћанима би пало у XIV век. Треба истаћн још јелну занимљивост везану за сопоћанску цркву. При испитивагьу стан, a темеља апсиде, споља у најнижем делу темсгьног зила, открн вен je отисак великог дрвеног крста, узиданог у сам темел>. Димензије крста су по дужем всртикалном краку 80 см а по краћсм хоризонталном око 60 см. Према отнеку у малтеру крст je био од лрвета фкне структуре, чија je лебљина достнзала 10 см. За сала ова појава. уграђивањс крста у теме.ъ цркве, заједно са прайм камењем зила, за нас je потпуно непозната. посебно намена. олносно њен релнгиозни значај. Нешто изменена појава je уочена у темељима апсиде иркве у Новој Павлици. Ту су на око 60 см нзнал краја темеља узидане две керамичке водоводне цеви”. Овс керамичке цеви би ее могле објаснити и као покушај од вођења вншка влаге из цркве. мала појава у Сопоћанима несумњиво указује на обрел веэан за почетак знлпња задужбине. У одређеној манастирској ислини друга по свомс значдју jc трпсзарија. у коју се при локацији и гралн>и улаже исто толико труда као и за градњу иркве (с----лпка 2). То je монументална грађсвина, овце 25 м лугачка. лоиирана у пепосрсдној близини западне стране цркве. Трпсзарија je према црквеннм правнлнмв за виспа од храма, jep je њено основно корип|ћен.с било везано за прво узнмање оброка, одмах после завршене молитве у црквн. Али није само обс.товање вс зано за трпезарију. Ако би сс упередили подапи које нам пружају старе биогра фије или повељс. посебно оне које су настале у некем ол сре.товековних мака стира, онла се намсће размишљање о могућој лругој исто тако важној измени ових значајних грађсвнна. У биографијама краљева и архиепископа српских, се врло често помшьу боравцн ктитора или његове ролбине у олрсђсној задужбини 18 . Њнхов лолазак се често детаљно описује. говори се ла аладар иолази са сјајном свитом 19 . Ако владар лолази са бројном пратњом у одрењени манастир, ту борави луже време. одржава саборс 10 . онла се може прелпоставити да за в реме његовог боравка у залужбини, не престаје политична актканост влалари. Даља размншљања у овом правду се крећу према грађевини у којој су сс могли одржавати такай скупови. У једној манастирској целини као што je Стулемииа. Ћурђеви Ступови, Градаи, Баљска. св, Арханђели и многи лруги. трпсзаркје су. као што je раније речено, најмонумснталније грађевинс профаног карактера. Овакво глелање на коришћсње трпезарије потврђујс наставгьач Данила 11, којн говорећи о Даниловој обнови Жиче. наглашава ла je из темеља обновио и укра сио саборну трпезарију 21 . Осврћући се на откривену грађевину на североз апалној странн ол сопоћанске иркве. њено пространство, украшавање живописом и на налазе архи гектонске пластике од пешчара. који joj припадају, несумњиво je да joj je функ ција била ширег значаја. Нажалост није нам очувана сопоћанска трпсзарија у нзворном стању. Оиа je после осиромашења манастнра ложивсла прво пре граћнвање и постављање пола ол каменнх плоча. Њен мањи преграђени лео претворен je y мађупннцу. У исто време je отворен пролаз порсл апсиде. Го пре фађнвање пала у почетак XV века. За ово време опрслсљује нас и налаэ велике количинс керамичког материјала :: са простора эиданог опьишта у југозапалном