Novi Pazar

73

кречњачкнх блокова » плоча, пречника 8 м (конструкиија II) и 4 м (конструкција III), а цео онвнчени простор покривен јс великим облуиима н ломљсним каменом. У срелиште камене платформе коиструкције II постављене су керамичке урне, a затим je свака урна заштићена аенцем облутака (сл. 2). После полагања урнн. конструкција je y цслнни покривсна плаштом ол ситннх облутака. Урна, која je иађена у центру конструкпијс П. стављена je на брнчсьиао обрађсни ка менн постамент (сл. 3. 4); крај гье су откривене још две урне, а нешто лал>с, и једна мала толоилна конструкинја. касннје саграђена. алн без урне - вероватно снмболичнн гроб у којн je положена самоједна прегршт остатака са ломачс. Срслишнн лео конструКиије 111 потпуно je уннштсн, али се на основу фрагменача керамике може поузлано закључити да je она имала у центру једну или неколико урнн са остацима спаљеног покојника. Конструкиија I, од које je очуван само један лео. всома je блнска конструкции тумула испод Петрове црквс и конструкцијама хумкн у Атениин (сл. 5). Она се састојн од каменог венца пречника 11.60 м, и магье. готово правоугаоне платформе у центру (2,20 х 1,60). Камени прстен, широк 1.60 м, нзграђен je у техннци сухозида од три рела кречњачких блокова и плоча. а на исти начин je полнгнута и конструкция у њсгоаом центру ол које je очувана само основа. Ова централка конструкиија, која je вероватно имала висину од 1 м, представ љала je, као и конструкпија с „благом“ испол Петрове цркве, гроб у ужсм смислу (централни гроб) чији се облик развио непосрсдно из толоидннх конструкција које су штитилс урне у старијој конструкции 11. Преко конструкције I успоставжа се тесна всза измеГ)у археолошкнх налаза из конструкиије II у Дојевићима н тумула. олносно „блага“ испод Петрове цркве. С друге стране, док „благо“ нспод Петрове цркве салржи грчкн импорт и локалне имитације стра иачкнх узора, тј. прел.мета који се не могу користити за решавањс етничкнх проблема. урне из конетрукције II у Дојснићима су лсло ломоролаиа и отула поуздан ослонаи за опеку етничке припалностн становника долине Рашке. Урне из конструкције II оаговарају. облицима и фактурой, у потпуности урнама са некрополя спаллних покојника на Косову и јужном Поморав;ьу. са некрополя којс се везују за културу типа Дон>а Бргьина. 4 Ова култура. која се тс ме.ъи на локалннм тралицијама културс бронзаног лоба (параћинска културна група) и лостнже свој процват у VIII веку старе ере. распространена je на тсри торији коју су почетком историјског периода насељавалн Дарлании, жилав ста робалкански народ чија je стничка припалност још предмет живих научпих лискуснја. Конструкцнја И у Дојевнћима припала всћ позној фази културс типа Доња Брњица и, зајслно са конструкцијама и урнама са локалитета Горња Стражава, везује се за време етничке и културне стабнлизацнје палеобалканских племена, за VII век ст. ере, Ол овог времена па до првнх помека Ларлаиаиа у исторнјскнм нзворима (359 - 336. г. ст. ере) у лолнни Рашке. олносно на тсри горнји захваћеној културом типа Дон»а Брнлша. није било прилива станов ннштва са стране, сем. можла. у време краткотрајно „трако кимерског“ пролора кал je већи лео Косова и јужне Србнје укључен у сферу полунавске Басараби културс.' Конструкция I у Дојсвићима и њој временски блискс гробнс конструкпије нспод Петрове цркве кол Новог Пазара. у Атениаи и Карагачу (крај VI почетак V века ст. ере) показују, међутим, ла овај краткотрајан пролор иије из мен но стничку слику на полручју омсђсиом Западном и Јужном Моравом, Ста рим Влахом, Голијом. Рогозном и Белим Дримом, олносно ла сс култура овс