Novi Pazar

74

простране области и у VI-V веку ст. ере непосредно надовезује на локалке традниије, а да се у даљем развоју, све до времена римских освајања, само поступно хсленнзује. Да су контакты са хеленским светом, успостављени негде у послелн»им деценијама VI века ст. ере. и лал>е олржавани. јасно показује појава сиве кс рамике рађене на витлу и по грчким узорима, која je нађена на бројним налазиштима Косова и уже Србијс (Карагач, Галимл>е, Широко, Цернима, Кршевииа н лруги), а у долин и Рашкс - на локалитету Пилорста. 6 Поступив хсленизаиија мењала je културу, алн не н стничку слнку ове области, за коју се зна да je почетком историјског периода припадала Дарданцима.племену које се већ од осамдесетих година 111 века ст. ере јавља као „значајан фактор у међународкнм односима овог дела античког света“. 7 Проблеми порекла. етничке припадности и територије Дарданана рсшавами су углавном на основу лингвистички* и исторнјских података,* Већнна стручњака их убраја у Илнре, алн археодошка документа не поткрепл>ују овај закљу.чак. Расположива археолошкг. грађа са тернторије која je у историјско лоба припадала Дарданиима има својеврсне одлике. сасвнм различите ол оннх које карактеришу илирску културу. По начину сахраљивања покојника (спаљи вање). облицима гробова (толоидне конструкције ол камена) и лрнлознма (кера мика. накит, оруђе). преримске некрополе са ларланскс територије тесно се всзују за нстовремсне некрополе које су откривене северније ол састава Јужнс и Западне Мораве, у средњем Полунављу и Олтенији, тј. на територијама Три бала, Меза и Дачана.’ Културна. а, вероватно, и етннчка повезаност долине Рашке и суселног косовско-јужноморавког подручја са Подунављем и Олтенијом je престара: те всзе су документоване већ од млађег неолита (у долини Рашке налазима из Непреља и Криваче), од времена формирања косоаско-јужноморавске варнјаите винчанске културе (IV мнлениј ст, ере). Арехолошки налази из касннјих праисторијских епоха локументују углавном ширења поједнних регионалних култура која битно не мењају структуру становништва континснталног дела Балканског полуострва. Области централног Балкана биле су само још у три маха, и то у позном енеолиту (око 3000 г. ст. ере), у позно бронзано лоба (око 1200 г. ст, ере) и током старијег гвозденог лоба (око 700. г. ст. ере), угрожене од страница, од носилаца културе Баден-Костолац. културе поља са урнама и „тракокимерскс“ Басараби културе. На ларланској територији ове културе оставилс су само незнатне траговс. Популаиија баденско-костолачке културе стиже у Поморааље и на Косово већ знатно ослабљена и релативно се брзо стала са староселеоинма, Још се у ман>ој мери мења структура становништва ове области у позно бронзано доба, тј. у време кал се у јужном Поморављу и на Косову појав.-вују средиоевропски ратниии. Паевом путу премајугу Балканског полуострва ови странци оставллју на ларданској територији само својс мртве. Нетто дубљи траг оставио je пролор „трако-кимерске“ културе. Чини се. мсђутим. да je овај пролор пре био полстицај да се локална ку лтура ослободн аезаности за тралииије и да закорачи у гвозлено лоба, него што je битније изменио стничку структуру становништва у долини Рашке н суседним областима. Са археолошког становншта je очиглелно да су Дарданин етннчки далеко сроднији Трибалима, Мезима и Дачанима, него ли Илирима и Трачанима; они прнпалају једној посебној порол huh народа, „дако-мезијпима“ према лингив