Novi Pazar

била бар имена, ако не и цела насеља српских градова које помнње Порфир» геннт. Ни један од њих ннје постао егтнскопско седнште новсюсноване српске цркве. Међутим, сигурно je. да се ни нова елнекопска ссдишта, па ни стара, као што je била Петрова црква, нису могла налазитн далеко од насеља. Сва епнекопска седншта Васильеве Охрилске архиепископнје била су у граловима. тачније - у насељима. Тешко je поверовати да бн Петрова црква била једина нзузе* так. На жалост, нису вршена археолошка ископавања ван макзстирских порта оних епископских средишта која се у новије врсме налаэе ван касеља. Међутим, има јакнх инднција да се на брегу, одмах нэнал цркве саетог Николе код Куршумлнје, сеяишту топлимке епископије, наладило насел*е старнјс и саврсмено Немањиној цркви. Налазн средњовсковне керамике X-XII века на то указују. Према томе црква светог Николе била je уз насел>е - Топлицу (?). ако не и у њему. Сличан случај као да je био и са Петровом црквом. Систематски je откопан само минимални део платоа на коме се сама црква налазн. Већн део порте захвата новнје гробље. Али ннје днрнут ни јужнн део заравнн, ни налиме брега, а још ман>е сам плато на врху брега. Да су се обе поменуте цркве нал аз иле у близ ни и насеља чнји се лсо становништва сахрањнвао порел кателрала локаз су рслагивно бројнн ланчки гробов». Становниии Новог Пазара сахран>ују се уз Петрову цркву, удаљену од града, тек у изразито тешким врсмснима, од XVÏI у ХУШ и нарочито у XIX веку.

НА ПОМ EHE: 1 - Извештај са ископавања са плановима и фотографа јама објављен je у Зборнику Народное музеЈа VI за 1970. годину. 169-233, таб. I-XXXVI, гы а нов и 1-9. 2 - Qyla Làszlô, Etudes archéologiques sur l’histoire de la société des Avars, Budapest 1955, passim. 3 - При обради података са ископавања претпоставила сам могућност да ранохришћанском времену припада и гроб од тегула (гроб ХЈкоЈи се налазио у степенишном простору,у западном краку северне галерије, односно спол>а,уз севе розападни део ротонде (некропола цркве св. Петра код Новое Позора, ЗНМ, ]7б), Међутим, гроб 47 третиран Je као старцЈи средњовековни, а он, вероватно, припада исто тако ранохришћанском времену. Конструисан je од камених плана носа тице постав.ъених, и поплонан Je и затворен каменим плочама. Ова конструкций гроба заиста Je поз нота и у среднем веку, али за разлику од досад познатих гробова овога типа, - она je била поставлена на релативно дебелу мал терну подлогу (око 20 цм), (нов. дело, 186). За овакву конструкццју није било аналогцје, Али, при систематским ископавањима цркве светог Николе код Куршумлцје, 1975. године нађена су два ранохришћанска гроба. Од Једног Je била преостала само малтерна подлога, а други Je био сачуван у целины. Идентична гробна конструкций била Je постав,ьена на идентично нетто шири н постамент " од малтерне подлоге. Прилози у гробу (стаклена амфора и стаклено кандило) npunadajy ил и самом крцЈу IV или првим годинами V века. У самом северо-неточном углу порте, гроб 83 имао Je исту, већу малтерну подлогу, али je горла конструкций гроба са поклонницам у облику крова на две воде формираном од две дебеле доске