Novi Pazar

87

изразито мл al) нм гробовнма), а у четири гроба, као прилог појављују се и nojeдиначне бобице од стаклено. пасте. 4. Прибор и посуде, стављенн су само у четири гроба. У je дном средњовсковном гробу нађен je ножић уз бутину; а у касном дсчјем гробу - нож, вить ушка и нала посудица - играчка. Глеђосан, релативио старнји крчаг био je смештеи порея левог рамена, а две глеђосане, изразнто млађе зделе на нозн, лево и лесно порсд главе покојника. 5. Новац, као прилог нал аз и се у пет гробова, једном у цркви, а четири пута у порти, с тим да се три нэлизане, пробушене турске Ларине из гроба 3, ннсу могле идентификовати. У гробу VIII, у цркви, покојник je у десној шаци држао срсбрну аспру Мехмеда Освајача из 1462. године, - а у фобу 94 покојница je у левој шаци имала срсбрни новчнћ Матије Корвина. Новчнћ егилатског султана Ахмеда I, кован 1503. године, налазио се на челу покојника у гробу 89*, а три сребрне, пробушене паре, од којих je само једна могла бити идентификована (она султана Мехмеда 111 из 1594), биле су смештене на груднма, у гробу 90. Разлике између гробова у цркви и гробова у порти само индициране упоређивањем података о огтремн покојннка и обележавањсм гробова, сасвим су јасне кала се ради о прилозима у гробовнма. Мала су обичајни елемснти у бити заједнички, основнн характер некрополе je различит. У порти, то внше није некрополе клера и монаха манастира Свсто г Петра, и појединих ктитора - великаша, већ je ту очиглелно помешано гробл* ланка са гробљем монаха. Чак и оријснтацнјс гробова рсмете уобичајени ред монашких гробова. Уз пркве, гробовн се по правилу орнјентншу према цркви и њеним зилов нм а; и сви гробови у цркви, н један део оннх у порти, оријентисаин су правилно запад-исток. Кала се јаве мања олступања. као код зиданих гробова у кружиој „галернји“ на северу, она су условл>ена правием црквсних зилова. Међутнм, у порти, са северне и јужне стране, читав низ гробова, цели редовн, оријентисаии су југозапад-северонсток (на северу), односно северозапад-југоисток (на jyry). Три ракије ископана гроба и гробови 31, 29, 26 и2B на северо-западу и гробови 48,76. 75 и69 на северо-нстоку; а на jyry гробови 78. 79, 80. 77. 95 и 99. A међу ових 14 гробова, чнја оријентација иэразито одступа од гтраваца црквсних зидова - три гроба су жена а три дечија. Петрова црква није била обична манастирска ирква, - она je била сеяиште епископије, дуго времена средиштс и првопрестолног епископа Србије. Без упорелних ископавања епископских средишта не може се рећи, ко je све нмао право да се сахрањује уз такве цркве. Да ли су то право нмали и манастирски људи и њнхове породипе, или и становннцн насеља уз катедрале. Наиме, већ on 343. године и 57 правила лаодикнјског сабора и по свнм касннјим црквеним прав ил и мз, епископска средишта, па и њихове катедрале не могу постојатн у безначајним насељима, a још мање ван насеља. Они се, по правилу везују за значајније градове, где je епископску лужност да сарађује са представницима световне власти у управи паством и градом. - Међутим, по садашњем стању. нзгледало би да су се средишта Савине српске цркве налазила махом ван насеља - почев од Жиче. Сигурно je да Србија у времену када je Сава организовао српску цркву није имала изразнто градска на сел, а (ван приморских градова који су всћ и мал и своју црквену организацију, и који нису били обухваћенн Савнним распоредом епископских седишта). Карактеристнчно je да су се врло рано югу-