O demokratiji u Americi. Sv. 1

92

Право управљати чиновником претпоставља право збадити га са звања, ако се не влада по налозима који му се дају, или унапредити га, ако ревносно врши све своје дужности. А, избрани се званичник не може ни збацити ни унапредити. У природи је изборних звања. да се не могу порећи док нм не истече рок означен у пуномоћију. Кад су сва јавна звања изборна, онда се званичник, у ствари, има бојати само бирача и од њих све очекивати. Права хијераркија не може дакле постојати међу званичницима, почем се једном истом чокеку не може дати право да заповеда и право да казни непокорност, и почем се праву заповедања не може придати право награде и казне.

Народи који бирају ниже званичнике своје управе морају дакле употребљавати многе судске казне као административно средство.

Али то се не увиђа на први поглед. Они који су на влади сматрају избор званичника за прву уступку, а потчињеност избраног званичника судској власти за другу. Они се једнако боје та два новачења; а будући им се више захтева прво него друго, то одобравају избор чиновника а остављају га независна од судије. Међу тим, једна од те две мере једина је претега која се може дати другој. Треба се добро узети у памет, пзборна власт која није потчињена судској власти отрза се пре или после свакој контроли, или пропада. Између централне (средсредне) власти п избраних административних надлежништва само судови могу бити посредници. Само они могу натерати избраног званичника. да, се покорава, а да не повреде бирачево право.

Распростирање судске власти у политички свет треба дакле да буде сразмерно распрострањењу изборне власти. Ако то двоје не иде једно с другим, онда држава пада у анаркију или у ропство,

Још се од вајкада приметило да судски обичаји и

и