O demokratiji u Americi. Sv. 1

100

људском поштењу; али они увек претпостављају да је човек интелигентан. Онп се по томе за извршење закона обично ослањају на лични интерес.

Кад је нека особа лично повређена пили оштећена административним, преступом, разуме се да ће је њен интерес натерати да се тужи.

Али лако је предвидети да ће се сваки устезатп да подигне тужбу кад се тиче повреде каквог законог прописа који, при свем том што је користан по друштво, није од такве користи коју би нека особа лично осе– ћала. На тај начин, п неким прећутним сагласијем, закони би пали у заборавност.

Због те крајности у коју Американце доводи њихов. систем, они су принуђени да траже средства којима би се изазивали тужиоци, и у тој су цељи узаконили да се овима “у извесним случајевима даје половина новчане казне.

1 Кад н. пр. општински званичници, у случају страног напада, или побуне, пренебрегну набавити народној војсци нужну спрему п муницију, онда се општина може осудити на новчану казчу од 200—500 посета (1000 до 2700 франака).,

Но како је лако могућно да се, у подобном случају, може десити да нико не буде пнтересиран ни вољан узети на се улогу тужноца, то закон додаје: „сви грађани имају право захтевати да суд казни лодобне преступе, п половина новчане казне која се отуда добије припада тужпоцу.“ Види зак. од 1810. св. П. стр. 236.

Та се наредба налазп врло често у Масакусецким законима.

По кадшто опет закон изазива званичника да гони приватна лица због непокорности. Н. пр. неки ста-= новник одрече да изврши посао којп му је одређен

ово е јр пне.