O demokratiji u Americi. Sv. 1

114

је не само административна власт, него п сама влада била подељена међу хиљадама рубу п раскомадана на хиљаду начина. Одсуство сваке централизације владе спречаваше тада јевропске народе да предузму енергично ма шта било. -

Ми смо видели да у Савезним Државама нема ад-министративне централизације. У њима се једва налази траг хијераркије. Децентрализација је толико развијена, да је, чини ми се, ни један јевропски народ не би могао трпети без велпке незгоде, и да има рђаве последице п у самој Америци. Али централизација владе постоји у Савезним Државама у највећем степену. Лако би било доказати да је у њима народна власт вшше усредсређена него што је била ма у којој старој јевропској монархији. Не само да у свакој држави има само једно тело које прави законе; не само да постоји «само једна једина сила која може стварати политички вешвот око себе; него су се, у опште, избегле многобројне среске скупштине, из страха да не би прекорачиле круг својих административних права и сметале владином ходу. Законодавна скупштина сваке државе у Америци нема пред собом никакве власти која би јој могла противстати. Њу не може ништа да задржи на своме путу, ни привилегије, ни месна права, ни лично утицање, па ни сам аукторптет разума, јер она представља већину која се сматра за једини орган разума. Она дакле нема других граница у своме раду осем своје воље. Поред ње, п под њезином влашћу, налази се представник извршне власти, који, помоћу материјалне силе, приморава незадовољне да се покоравају:

Слабост владе показује се само у неким извесним ситницама.

Американске републике немају стојећу војску да

држе мањине под уздом, али мањине до сад никад нису употребиле сплу за остварење онога што захтевају, и

ел