O demokratiji u Americi. Sv. 1

_ 15

вужда војске још се није осетила. Држава обично утиче на грађане кроз општинске и среске званичнике. Тако н. пр. у Новој Енглеској, данак разрезује општински помоћник; купи га ошштински купилац; јавној каси шиље га општински благајник; а протесте који би се подигли односно данка, решавају обични судови. Та= кав је начин купљења данка спор и заплетен; он би сваки час обустављао ток владе која би имала велике новчане потребе. У опште, треба желети да влада има за све главне послове своје званичнике, које она сама бира и збацује са звања, п да своје послове може брзо: вршити. Али централној власти, организованој као у Америци, увек ће бити лако да уведе, у случају потребе, енергичнија и стварнија средства за рад.

Републике новога света неће дакле пропасти за то: што у Савезним Државама нема дентрализацаје, као што: се то често повторава. Американске владе не само да нису мало централизиране, него су још и сувише, као“ што ћу то доцније доказати. Законодавне скупштине прогутавају сваки дан по неколико остатака владине власти; оне теже да их узму све себи, као што је то учинила Француска Конвенција. Тако централизирана. Друштвена власт непрестано мења руке, јер је потчињена народној власти.. Њој често недостаје мудрост и предвиђавност, а то за то што јој је све могућно. У томе је опасност за њу. Она дакле може пропасти због саме своје силе, а не због слабости.

Административна децентрализација производи у Америци више разних дејстава.

Американци су, као што смо видели, готово са свим одвојили администрацију или управу од владе. У томе су, чини ми се. прешли границе здравога разума; јер ред је, п у самим омањим стварима, такође народни интерес.

" Власт која представља државу треба, баш п онда кад 1