O demokratiji u Americi. Sv. 1

116

Будући да влада нема својих административних званичника који би се стално налазили по разним местима. државе и којима би она могла давати општа упутства, то следује да она ретко покушава да издаје опште по„лицијске законе, који су међутим, врло потребни.

Јевропац често опажа да Американци немају добру полицију. Тај недостатак, и привидни неред који влада на површини, убеђују га, на први мах, дау друштву влада потпуна анаркија; и тек пошто основно испита «ствар, увиђа да је погрешно мислио.

Извесна предузећа тичу се целе државе; а међутим не могу да се изврше, јер нема народне администрације која би с њима руковала. Остављена бризи општина 5 "срезова, предана избраним и привремним званичницима, она не доносе никакав резултат, пли не производе вишта тројашно.

Приврженици централизације у Јевропи тврде да централна власт боље управља општинама, него што би оне саме собом могле управљати. То може бити пстина, онда кад је централна власт просвећена а општине непросвећене, кад је власт радна а оне нерадне, кад је власт уобичајила радити а општине имају обичај само покоравати се. Исто се тако разуме да та двогуба тежња ве више расти, што цептрализација постаје већа, и да

не врши сама собом управне послове, да има право надзора над месном управом. Да претпоставом, н, пр. да влада има у сваком срезу по једног сталног званичника који би могао достављати судској власти пре„ступе који се чине у општинама п срезу; зар се тада ред не би боље одржавао без пкакве шкоде за месну независносте А, у. Америци нема ничега томе подобнога, Изнад среских судова нема ничега; а ти се „судови баве, тако рећи,-само случајно пстрагом адми= нистративних преступа,

преди