O demokratiji u Americi. Sv. 1

– 117

способност с једне а неспособност с друге стране бива све већа п већа. ћ Е

Али ја одричем да је то тако онда кад је народ просвећен, кад му је свест о својим интересима пробуђена, и кад је навивнут да мисли о њима, као што ради американски народ. ·-

Ја сам, на против, убеђен да ће у том случају свупна сила грађана увек бити моћнија да произведе друштвено благостање него влада.

Ја признајем да је тешко означити поуздано средство да се народ који дрема разбуди п да му се даду страсти и знања која нема. Убедити људе да треба, да се заузимају о својим пословима, знам да је тешко предузеће. Често би било лакше пробудити у њима интерес о ситнипама церемонијала некога двора, него 0 поправки њихове опште куће.

Али ја тако исто мислим да се централна управа вара, или да хоће нас да вара, кад тврди да она потпуно заступа слободно суделање оних који су први интересирани. .

Централна власт, ма колико да је замислите просвећену и научену, не може сама да обухвати све ситнице живота једнога великога народа. То је немогућно за то што такав рад превазилази људске силе. Кад она хоће својим сопственим старањем да створи толике разне покретаче, и да учини да они раде, онда она мора да се задовољи с врло непотпуним резултатом, или се узалудно мучи.

Централизација, истина, лако успева да потчини спољашња делања човека, извесној равнообравности, коју људи најпосле заволе ње ради, без призрења на ствари на које се она примењује, као што раде они побожници који обожавају штатују заборављајући божанство које она, представља. Централизацији лако испада за руком да да правилан ток текућим пословима ; да научно уп-

2