O demokratiji u Americi. Sv. 1

–—__БЕОГРАД

5402.

Гика Се!оме

пропзведе некћ |елореврлулаје) У Америци, та се револуција чини оваке четири године у име закона.

Што се тиче индивидуалних беда које су природна последица такога законодавства, треба признати да несталност званичника не производи у Америци зла која би се отуда могла очекивати у другим земљама. У Савезним Државама, тако је лако створити себи независан живот, да кад се званичнику одузме звање, то је толико као да би му се одузеле угодности живота, а не средства да може живети.,

Ја сам у почетку ове главе казао да су опасности скопчане с избором државнога старешине веће или мање, према околностима у којима се налази народ који бира.

Узалудно је мучити се да се смањи улога, извршне власти; има нешто на шта та власт много утиче, ма како она место заузимала по законима, то је спољашња, политика: дипломатски преговор може с успехом започети и продужавати само један човек.

Што се народ више налази у неизвесном и оласном положају, и што се потреба реда и сталности више осећа у управи спољашњих послова, то и примена изборнога система на државног старешину постаје опаснија.

Политика, Американаца према целом свету проста је; готово би се могло рећи да њих нико не |тотребује, и да они никога не потребују. Њиховој независности никад не грози опасност.

У њих је дакле улога извршне власти ограничена, околностима тако исто као и законима. Председник може често мењати намере а да држава с тога ништа не трпи и да не пропадне.

Ма кака права да има извршна, власт увек треба, сматрати време које непосредно претходи избору, и оно за које се он врши, као епоху народне кризе.

Што је унутарњи положај земље тежи и заплетенији, и што су њезине спољашње опасности веће, то

т