O demokratiji u Americi. Sv. 1

је и тај тренутак кризе опаснији -по“"њу Међу јеврошским народима, има их врло мало којп се не би имали бојати · освојења или анаркије, кад год би постављали новога старешину.

У Америци, друштво је тако уређено да може само себе да одржава и бев ичије помоћи; спољашње опасности нису у њој никад велике. Председников је избор узрок узбуђења, алп не пропасти.

Начин избора.

_ Вештина коју су амершкански законодавци засведочили при бирању начина избпрања. — - Образовање особеног пзборног тела. — Оделити тлас шпецијалних бирача, — У коме је случају представнички дом позван да бира председника. — Шта се догодило у дванаест избора учињених од кад је устав у животу.

Осем опасности које леже у самоме начелу, има много других које долазе од самих Форми избора, п које се могу избећи трудом и обозривошћу законодавца.

Кад се народ под оружјем скупи на јавном месту "да бпра себи старешину, он се излаже не само опасностима пзборнога слетема по себи, него још и свима опасностима грађанскога рата које се порађају из подобнога изборнога начина.

Кад пољски закони прописиваху да враљев избор зависи од|вето само једнога човека, они позиваху на убиство тога човека, или прпуготовљаваху анаркију.

Што више проучавамо установе ОСавезних Држава и што пажљивије посматрамо политичко п друштвено стање те зомље, то све већма опажамо чудновати склад међу срећом пи човековим усиљавањима. Амерпка беше нов предео; међутим народ који га обитаваше већ

Шпреја овна