O demokratiji u Americi. Sv. 1

178

је дуго уживао слободу на другом месту: два велика узрока унутарњег реда. Осем тога, Америка се не бојаше освојења. Американски законодавци, користећи се тим повољним околностима, немадоше муке ад установе слабу и зависну извршну власт; створив је таку, мотоше је без опасности учинити изборном.

Још им само остајаше да изберу из међу разних изборних система онај који беше најмање опасан; пра-

вила која положише у томе смотрењу дивно допуњавају гарантије које Физички и политички склоп 86мље већ даваше.

Задатак који требаше решити састојаше се у томе да се нађе начин избора који би, поред тога што би изражавао стварне воље народа, мало распаљивао његове страсти и колико је могућно мање га држао у неизвесности. Најпре се усвоји да проста већина прави закон. Алп добити и ту већину, без зебње од протезања, која су се пре свега хтела. избећи, беше врло тешко.

Ретко је, за иста, видети да човек добије у један пут већину гласова у каком великом народу. То још ређе и теже бива у републици савезних држава, где су месна утипања много развијенија и много јача.

Та друга сметња могаше се отклонити само тако, ако се изборна власт народа преда неком телу које би га представљало.

По том начину избора већина је вероватнија; јер, што је мање бирача, то им је лакше споразумети се. Он тако исто даје веће јемство за добар избор.

Али требаше ли поверити право бирања самом законодавном телу, обичном народном представнику, или, на против, требаше ли образовати једну изборну скуп-

штину Би би једини предмет био напименовање председника 2

Американци претпоставише овај последњи начин.

Они мислише да би обични законодавци непотпуно.