O demokratiji u Americi. Sv. 1

174

представљали вољу народа односно избора његовога првога званичника. У осталом, избрани будући за више од једне године, могли би представљати већ промењену вољу. Они држаху да би чланови законодавне скупштине, кад би се њој уступило право да бира главу извршне власти, постали, много пре избора, предмет подмићивања и играчка сплетака; док би на против особени бирачи, подобно поротницима, остали непознати у гомили до дана избора, п појавили би се једнога тренутка само да изреку своју пресуду.

По томе, установи се да свака држава наименује известан број бирача ' који ће опет избирати председника. А будући се већ било. приметило да скупштине које бираху главу владе у изборним земљама неизбежно постајаху огњишта страсти и сплетака; да по кадшто присвојаваху власти које им не припадаху, п да се њихове сплетке, и неизвесност која им беше последица, често продужаваху толико да би могле довести државу у опасност, то се одреди да сви бирачи гласају једног одређеног дана, али да се не скупљају на једно псто место.“ Е

По том двоступном начину бирања беше вероватно али не извесно да се добије већина, јер бирачи могу случајно да буду разних мњења онако исто као и они који су њих избрали.

У томе би се случају неизбежно морала употребити једна од, ових трију мера: илп би требало наименовати нове бираче; или захтевати од оних који су већ

' Тај је број раван броју чланова које свака држава шаље у конгрес. Године 1888 било је на избору 298 бирача (Тће пабопа] сајепдах),

= Бирачи једне псте државе скупљају се; али они шаљу у место становања централне владе списак индивидуалних гласова, а не пропзвод гласања већине.

пр ада