O demokratiji u Americi. Sv. 1

210

може, као и већина обичних влада, учинити све што је овлашћена да изврши.

Људски дух лакше измишља ствари него речп: отуда. долази употреба толико несвојствених речи ин пепотпуних израза. 6

Неколико народа начине сталан савез п установе највишу власт која, не дејствујући на просте грађане, као што би то могла чинити народна влада, дејствује међутим на сваки од удружених народа, узет као једно цело,

Та влада, која је тако различна од свију других, зове се савезна влада. |

да тим се налази једна Форма друштва у коме се више народа допста споје у један односно извесних општих интереса, а остану одвојени п само удружени за све друге.

Туцентрална власт дејствује без посредника на владане, управља их и суди сама собом, као што чине народне владе, али она тако радп само у ограниченом кругу. Очевидно је да то није савезна, „него непотпуна народна влада. Тако дакле, нађена је Форма владе која управо не беше ни народна ни савезна; али људи су се ту задржали, и нова реч која треба да изрази пову ствар још не постоји.

Сви су Савези долазили до грађанског рата, подјармљења, или мртвила, за то што нису познавали тај нови род конфедерације. Народи који их сачињаваху никад нису имали довољнога знања да увиде лек за своја зла, или храбрости да га употребе.

Прва американски Савез био је такође пао у исте погрешке.

Али у Америци, удружене државе, пре него су дошле до независности, за дуго су биле саставни делови једнога истога царства; њима даклејош не (беше прешло у обичај да потпуно управљају саме. собом, и народне

ва не ива анес