O demokratiji u Americi. Sv. 1

220

нији од свију познатих савезних устава, ужасавамо се, на против, од множине разних знања и моћи судилице коју он претпоставља у оних којима треба да влада, Савезна се влада скоро сва оснива на законим претпоставкама. Савез је идеални народ који тако рећи постоји само у духовима, и кога простор п границе само ум увиђа.

кад се општа теорија добро схвати, онда још остају _ тегобе примењивања; оне су безбројне; јер је савезно суверенство тако заплетено с државним суверенством, да је немогућно, на први поглед, увидети њихове границе. У такој влади све је фуговорно и вештачко, и она може годити само ономе народу који је од давњашњих времена навикнут да сам собом врши своје послове, п у кога је политичка наука продрла до у последње друштвене стадеже. Ја се ни у чему нисам више дивио здравом разуму и практичном појимању Американаца, него у начину којим онп избегавају безбројне тегобе које произлазе из њиховога савезнога устава. Ја готово никад нисам нашао простога човека у Америци који не би знао да распозна с неком удивљавајућом лакошћу обавезности које пропзлазе из конгреских закона, од оних којих је извор у законима његове државе, и који пошто је учинио разлику из међу предмета стављених у општи делокруг Савеза и оних које треба да уређује месна законодавна скупштина, не би могао показати тачку где почиње надлежност савезних судова, и границу где се свршава надлежност судова појединих држава.

Устав Савезних Држава надичи на оне лепе производе људске индустрије који обасипљу славом и добрима оне који их изналазе, али који остају бесплодни у другим рукама.

То смо видели у Мексици у наше доба.

Становници Мексике, хотећи увести вавезни систем,.

при