O demokratiji u Americi. Sv. 1

221

узеше за образац и готово са свим преписаше савезни устав својих суседа Англо-Американаца. “ али преневши у своју земљу писани закон, они не могоше у исто време да пренесу и дух који га оживљава. Машинерије њихове двогубе владе непрестано их дакле збуњиваху. Оуверенство држава и суверенство Савеза, изишав из круга означеног уставом, прелажаху сваки дан једно у друго. Мексика још и дан данашњи непрестано прелави из анаркије у војни деспотизам, а из војног деспотизма у анарвију.

Други и најшкодљивији од свију недостака, који ја сматрам да лежи у самом савезном систему, јесте односна слабост савезне владе.

Начело на коме почивају сви савези јесте раздељење суверенства. Законодавци учине те се то раздељење слабо опажа; они га шта више сакрију погледима за неко време, али не могу да учине да га нема. А, поцепано суверенство биће увек слабије од потпунога.

У прегледању устава Савезних Држава, видели смо како су Американци вештачки успели, при свем том што су власт Савеза ограничили на круг савезних влада, да, јој даду изглед и, до извесног степена, силу народне владе.

Учинив то, законодавци савеза смањили су природну опасност конфедерација; али нису могли учинити да је са свим не стане.

Американска влада, кажу, никад се не обраћа државама: она доставља непосредно своје налоге грађанима, и потчињава их сваког за се општој вољи.

Али кад би савезни закон жестоко повредио интересе и предрасуде неке државе, не треба л се бојати да, се сваки грађанин те државе не осети интересиран у ствари онога човека који одриче покорностр И кад би

:: Види мексикански устав од 1824. тодине.