O demokratiji u Americi. Sv. 1

и

19

Она се покорава друштву, неза то што је-нижа од они који њим управљају, или што би била мање способна него други који човек да управља сама собом; него му се покорава за то што јој се савез са себи подобним чини користан, и што зна да тај савез не може постојати без једне руководеће и уређујуће власти.

У свему ономе што се тиче међусобних дужности грађана, она је дакле потчињена. У свему пак ономе што се тиче саме ње, она је остала господар: она је слободна, и не даје рачуна о својим делима ником другом осем Бога. Отуда начело, да је особа најбољи и једини судија свога приватнога интереса, и да друштво има право да управља њезиним делима само онда кад се осећа повређено оним што она чини, или кад има потребу да захтева њезино суделање.

Та је наука у опште примљена у Савезним Државама. На другом ћу месту испитати какав општи уплив она чини и на саме обичне радове у животу; али сад говорим само о општинама.

Општина, узета као једно цело, није ништа друго, односно централне владе, него особа као и свака друга, на коју се примењује теорија коју мало пре показах.

Општинска дакле слобода истиче, у Савезним Државама, из самог начела народнога суверенства. Све су американске републике више или мање признале ту независност; али у народа Нове Енглеске, околности су нарочито примогле њезин развитак.

У томе делу Савеза, политички је живот изашао из самих општина. Готово би се могло већи да је у почетку свака од њих била независан народ. Кад по том енглески краљеви потражише свој део суверенства, они

· се ограничише на то да узму централну власт, а оп-

штину оставише у оном стању у коме је нађоше, Сад су општине Нове Енглеске потчињене: али у почетку не беху никако, или врло мало. Оне дакле нису од