O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 1, Povodom knjige g. Petra Slepčevića Privatna inicijativa u nacionalnom radu : predavanje držano u Ženevi 29. aprila 1918 godine

то, докле се њој препоручује да погне свој став, да, у име Југословенства, попусти и приђе мирној речи и споразуму чак и кад је о Бугарима реч, дотле се те средине, опет у име једног погрешно схваћеног Југословенства, труде да се њихова лична реч свуда прво чује, да се њихова воља и жеља на прво место истакне и да се некако, по њихову рецепту, још сад утврди будући унутрашњи ред ствари у нашој новој држави! Јер ако ми, као што рече г. Слепчевић, само обећавамо демократске уредбе, може нам се рећи да та обећања чини и цар Карло. Као да би европске демократе ометале уједињење и независност нашег народа само зато, што им наши службени кругови још сад не пруже јемство да ће се нова држава наша уредити по г. Слепчевићевом принципу «друштвених идеала, демократских до краја» !! џ

»

Са представницима Југословена, који су под Аустро-Угарском, званична је Србија направила један споразум. Свима је вама познат напред споменути крфски манифест, који је представнике Југословена целоме свету званично приказао. Садржина тога манифеста најбољи је доказ добре воље наших службених кругова, и српске владе и Југословенског Одбора, не само о томе да се темељи наше будуће заједничке државе поставе на једну широку и истински демократску основу која, поред осталог, зајемчава и пуну грађанску и верску равноправност, свих без разлике, него и о томе да сва три дела нашег народа, кад се под један кров скупе, сасвим успешно могу чувати своје историјске и народне традиције, онако како то уреди сам народ, преко своје Уставотворне Скупштине.