O predstavničkoj vladi

90

себи садржавао; као што би на исти начин поступила и са сваком поправком, или приметбом, коју би који члан скупштине писмено предложио, пошто би који предлог из руку одборника изишао. Мењање законских предлога. одбором у коме би цела скупштина учествовала, престало би, не формалним укидањем, него изобичајењем ; право се __ неби напустило, него би се метнуло у једну исту оружницу са краљевим фего, са правом одобравања пореза, и ба другим старим оруђима политичног војевања, за које нико не жели да их види употребљена, алп од којих и нико није вољан да се растави, из страха да се ма кад неће наћи, да она још у каквом ванредном случају требају. Таквим наређењима законодавство би заузело своје право место, као дело за које се иште способности, стручне науке п искуства; а уједно би се потпуно сачувала најважнија слобода народа, а то право овога: да над њим владају само закони које су одобрили његови изабрани представници; то право добило би још више вредности, почем би се ослободило од оних тежких, или не избежних незгода, што га сад прате у облику незналичког и рђаво смишљеног законодаветва,

Прави задатак једној представничкој скупштини није да она сама влада п управља, за што је она сасвим неспособна, него да бди п контролише над владом, да светаошћу јавности расветљује послове ове, да је нагони да потпуно нзлаже и оправдава све од тих послова, које би овај или онај грађанин као сумњиве сматрао; да их осуђује ако нађе да су за осуђење, и ако онн што су на влади, злоупотребе власт која им је поверена, пли је нзвршују на начин који долази у противност са здравим суђењем народа, да их уклони са звања, по да изречно или у делу постави друге на њихово место. То је заиста, замашна власт и довољно јемство ва слободу народа. Уз то парлименат има још један задатак, који управо није мање важан од првог; а то: да буде уједно и народни одбор за жалбе, и народни сабор за мнења: поље на коме