O predstavničkoj vladi

89

коне и у скупу претресају (ревидују), и да их у сатла сности међу собом одржавају. У инглески устав веома, је тешко увести и једно наређење које је п по облику и у битности ново; али се саразмерно мало одвратности осећа према постизавању нових цели сретством примене постојећих облика и предања. Мени се чини, да би се могло наћи сретства, да се «став том важном поправком обогати, служећи се скупштином лордова. Одбор за спремање законских предлога по себи неби био већа принова у уставу, него што је установа за администрацију закона о надгледању сиромаха, или одбор за ограде. Ако би се са погледом на велику важност и достојанство звања, поставило као правило, да свака личност која буде постављена за члана законодавног одбора, ако неби била зба-=

чена са звања на захтевање парлимента, буде властелин

(а Реег) за живота, вероватно је: да би онај исти здрави разум и укус, који судске послове властеле оставља у практици искључној бризи правника властелина, оставио п посао законодавства. стручним законодавцима, изузев питања која обухватају политична начела и политичне интересе; да би законске предлоге који излазе из скупштине лордова, увек ти стручни законодавци састављали; ла би влада предала овима да они састављају све њене законске предлоге; па да би и приватни чланови народне скупштине мало по мало нашли да је добро, и да даје изгледа да ће њихове мере кроз оба дома лакше проћи, ако их они не буду као законске предлоге подносили непосредно скупштини, него буду искали дозволење да их уведу и предаду законодавном одбору. Јер скупштини би, наравно, било слободно, да упути на проматрање ономе одбору не само предмете за себе, него и сваки посебан предлог, или састав законског предлога у опширности (пп ехбепзо), ако би се који члан осећао да је способан, да га спреми онако као што може проћи; а скупштина би без сумње сваки такав састав одбору упутила, па било само и као грађу, и због корисних савета које би ону

даљина