O predstavničkoj vladi

95

је то уставно право у начелу признато, и у практици сасвим меродавно, не треба се бојати да скупштина, неће бити вољна, да својим сопственим министрима повери онолпко власти, волико би збиља пожелано било; напротив, има опасности да ће им она превећ радо и у сасвим неодређеној мери власт одобрити, почем власт министра, јесте власт онога тела, које министра поставља и узвању одржава. Међутим, сва је прилика, и опасности је за суверенску скупштину, даће она бити издашна у власти, али да ће се доцније мешати у извршивање ове; да ће давати власт у укупности, а узимати је натраг у појединости, мешајући се непрестано у послове админисграције. Зла која долазе кад скупштина прави посао владе на себе узима, на место да критикује и контролише оне који владају, осветљена су јасно у глави која пред овом иде. Противу таквог непозваног мешања не може се по природи ствари никаква друга јемства имати, него што је јако и опште уверење о штетности његовог утицаја.

Други негативан недостатак којега може да буде у једној влади, а то: да се личне, моралне, умне и активне способности народа не веџбају колико би требало, тај недостатак изложен је уопште у описивању значајних последица деспотивма. Што се тиче разлике између једног и другог облика народне владе, корист у томе погледу јесте на страни оног облика владе, који најдаље шири извршивање јавних послова, искључујући с једне стране најмање људи од права на гласање, а отварајући, с друге, свима сталежима грађана, у колико се то са другима тако исто важнима целима слаже, најшире учешће у појединостима судске и административне радње, као: поротским суђењем, примањем у општинска звања, и више свега што широм јавношћу и слободом већања, чиме се не само појединци наизменце, него и дела публика, привлаче у некој мери, да учествују у влади, па и у образовању и духовном веџбању чему учешће у влади води. Даље разјашнење тих користи, као и граница у којима се њима,

па А ни