O predstavničkoj vladi

96

тежити има, боље је да одгодимо докле не дође на ред, да говоримо о појединостима администрације.

Позитивна зла п опасности представничког, као п сваког другог облика владе, могу се свести на двоје: 1) на | опште незнање и неспособност, или, говорећи умереније, "на недовољне духовне способности у контролној скуп"штини; 2) опасност да ће ова бити под утлцајем интереса, "који нису. оно исто, што и опште благостање друштва.

Прво од тих зала, недовољност у вишим духовним способностима, јесте оно за које се уопште представља, да му је народна влада у већој мери изложена, него икоја друга. Енергија једнога монарха, сталност и мудрост аристократије, сматрају се као најповољнија противност колебивости и кратковидости и најбоље демократије. Међутим, то тврдење није никако онако основано, као што се на први поглед чини.

Кад се упореди са простом монархијом, представничка влада не стоји горе у томе погледу. Изузимајући сурова времена, наследна монархија, кад је она збиља таква, а није преобучена аристократија, надмаша много демократију у свима облицима оне неспособности, која се као карактеристична за посљедњу сматра. Ја велим, изузимајући сурова времена, јер у правоме суровоме стању друштва има знатна јемства за умне и активне способности господара. Његова лична воља сукобљава се непрестано са сметњама, које долазе од самовоље његових поданика и моћних личности из њихове средине. Околности друштва не доводе га много у искушење за раскошно уживање; духовна и телесна радња, особито политична ин војена, јесу његови главни покретачи; а међу немирним поглаварима и незаконитим последницима он мало уважења има, и ретко да је задуго-и за сами престо свој сигуран, осим ако у знатној мери има личне смелости, вештине и енергије. За што је средња мера дара онако висока међу „Хенријцима и Едваридима наше историје, разлог томе може се читати у трагичној судбини другог Едварда и