O predstavničkoj vladi

108

терес друштва налаже. Интерес владе, Н. пр., јесте да се што већи порез удари; а интерес народа, да се порез онолико смањи, колико само нужних трошкови добре владе допуштају. Интерес краља и владајуће аристократије јесте, да се има и извршује неограничена власт над народом, и да се натера овај да се потпуно покорава вољи и наклоностима оних који владају. Интерес народа јесте, да над њим у свакоме погледу онако мало контроле буде, колико се само даје сложити са постизањем праведних цели владе. Интерес, или привидни и уображени интерес, краља или аристократије, јесте да, се не допусти никаква дензура над њима самима, или бар никаква у ономе облику, у коме би она, по њиховоме мишљењу, или грозила њиховој власти, или озбиљно сметала њиховој слободној радњи. Интерес народа јесте, да се сваки јавни званичник, и свака јавна радња или мерило сасвим слободно критикује. Интерес једног владајућег сталежа, било у аристократији или аристократијској монархији, јесте да присвоји себи неброј неправедних повластица, које му понекад пуне џепове о трошку народа, а понезад просто теже да његове чланове над другима људима узнесу, или што је то исто другим речима, да друге испод њих унизе. Ако је народ незадовољан, као што ће под таквом владом по свој прилици бити, интерес краља, или аристократије , јесте, да се тај народ одржава непрестано на нискоме ступњу умног развитка и васпитања, да се у њему неслога сеје, па и да се неда да му сасвим добро буде, да се не би „нагоио и посилио“, по познатој изреци кардинала Ришлиа у његовоме чувеноме „политичноме тестаменту“. Ове то јесте у интересу једнога краља или аристократије, у просто саможивоме погледу, ако се, из страха да се не изазове одпор, не би развио противан интерес који би колико треба снажан био. Сва та зла производили су, а многа од њих још производе неправедни интереси краљева и аристократија, где је

пи