O predstavničkoj vladi

102

Како да се има и осигура колико треба духовне способности, то је једно од оних питања, која треба. да се претресу у суђењу о правоме саставу једног представничког тела. У којој мери састав овога не би одговарао тој цели, скушштина би упадала, посебним делима, у круг извршне власти; она би изгонила добре, а подизала и одржавала рђаве министре; гледала би кроз прсте, или не би видела, у њима злоупотребе поверене власти, дала би се обманути њиховим лажним изговорима, или би одрекла потпору онима, који би се трудили да савестно изврше поверени им задатак; она би потпомагала, или налагала, саможиву, самовољну и ћудљиву, кратковиду, незналичку и предрасудљиву општу политику, страну и домаћу; она би увидала добре законе, пили би рђаве издавала ; отварала би врата новим злима, пили са опаким упорством окоревала у старим; па би може бити, под утицајима који на страну заводе, који су магновени или трајни, п који излазе из ње саме или из средине њених бирача, трпела или кроз прсте гледала поступке којима се закони сасвим на страну бацају, у случајима у којима правда једнака за све не би говела народноме осећању. То све припада опасностима које долазе од оног састава представничке скупштине, што овој не може да осигура потребну меру увиђавности п знања.

Сад ћемо да промотримо она зла, која настају кад у представничкој скупштини преовладају начини рада које налажу неправедни интереси (по речима Бентама), || т. ј. интереси који се више или мање боре противу општег добра друштва.

• Опште признато је, да од зала што се поред монархијске и аристократијске владе догађају, знатан део долази од тог узрока. Интерес монарха, или интерес аристократије, било ове у скупу било појединих чланова њених, потпомаже се, или им се чини да ће бити потпомогнут, вдадањем противним ономе које општи ин-

ит