O predstavničkoj vladi

106

јамачно, не може сумњати, да би оне убитачне мере које су напред споменуте, и многе друге које су тако исто рђаве, служиле непосредном интересу велике гомиле неспособних раднпка. А сасвим је могућно, да би оне служиле само живом интересу целог данашњег на _раштаја радника. Малаксање вредноће н делателности, и смањену побуду за штедњу, што би оне најпосле донеле, може бити да би мало осетили нензвеџбани радници у течају једнога простога живота. Неке од најнесретнијих промена у људским пословима биле су, што се тиче њихових отворенијих непосредних последица, спасоносне. Деспотизам Цезара беше велико доброчинство целоме нараштају у коме је био установљен. . Њиме је учињен крај грађанском рату, смањена знатно грабеж ни тиранија претора п проконсула; потпомогнута понека уметност која живот дражим чини, па је потпомогнуто и духовно образовање у свима не политичним струкама; подигнути су споменици књижевног дара, који заносе уображење оних, што површно читају историју, и што неразмишљају да људи којима деспотизам Августа (као и Лоренца од Медичи и Лудвика ХГУ.) за своју сјајност захвалити има, беху сви у прошломе нараштају образовани. Нагомилано богаство, и духовна енергија пи делателност, што су столећа слободе пропзвела, осташе на корист првоме нараштају робова. Па опет то беше почетак владавине која је својим поступним развитком сву цивилизацију што је била добивена, неосетно збрлсала, докле царевина, која беше освојила и гвозденом руком обухватила свет, није сасвим изгубила и своју војену снагу, тако да су варвари, којима су три или четири легије увек одолети могле, били у стању да поплаве и заузму скоро целу огромну просторију њену. Нови покрет што га хришћанство даде, дошао је баш кад треба, да вештине и науке од прошасти спасе, и да сачува човештво од падања у помрчину, којој може бити краја било не би