O predstavničkoj vladi

108

У средњу руку онај који се брине о другим људима, 0 својој отачбини, илио човештву, јесте сретнији човек, него онај који се не брине; али од какве је користи да, се та наука проповеда ономе, који се не брине ни о чему другоме, него само о својој сопственој угодности, или о своме сопетвеноме пџепуг Тај не може да се брине о дру|тим људима и кад би хтео. То је као кад би се црву који | по прашини пузи, проповедало, како бп боље за њега | било, кад би он био орао. " ј Већ је опште признато, да обе зде склоности о војама је реч, склоности да се саможиви интереси предпоставе интересима који се с другима људима деле, а садашњи ин непосредви интереси овима који су посредни и удаљени, те склоности јесу својства која се особито изазивају и подпомању кад се власт у рукама има. Чим који човек, или који сталеж људл, добије власт у своје руке, одмах лични интерес тога човека, или одељени интерес тога сталежа, добије сасвим нов ступањ важности у њиховим очима, Гледећи како их другл обожавају, они почињу и сама себе обожавати, и мисле да имају право рачунати себе као да би вредили сто пута! више, него другиљуди; докле лакоћа са којом они раде што им је воља, без 0бЗзира на последице, неосетно слаби навике које чане, да људи имају пред очима бар оне од тих последица, које се њих самих тичу. То је: смисао светског предања, које се на општем искуству оснива, и по коме се људи влашћу кваре. Сваки зна како би неупутно било, пз онсга што један човек у приватном положају јесте илп чини, изводити да ће он то исто чинити и као деспот на престолу, где зле стране његове људске природе. у место да се ограничавају и држе у потчињености сваком околношћу његовог живота, и сваком личношћу која га окружује, налазе на услузи све личности, п та руци све окол= ности. Билоби тако исто неупутно очекивати такво што нод једног сталежа људи, па звади се ови демос, или ма како. Пека би они били ма колико скромни и доступни