O predstavničkoj vladi

109

разуму, докле је над њима власти јаче од њих, опет морамо очекивати да ће се они сасвим променшти у томе погледу чим постану најјача власт.

Владе се морају правити за људе као што ови јесу, или као што су способни да скоро постану, и у сваком стању развитка што га је човештво, или ма који разред у човештву, досад достигао, или је изглед да ће га скоро достићи, интереси за којима ће они ићи, кад само о своме личноме интересу мисле, биће само исеључно они који су јасни на први поглед, и који на њиово садашње стање утичу. Само несаможива пажња за друге, а особито за, оно што њих преживљује, за идеју потомства, отачбине, или човештва, па оснивала се ова на симпатији, или на чуству дужности, само таква пажња може мисли и тежње сталежа или скупова људи управити интересима удаљеним, или интересима за које се дубља увиђавност иште. А не може се тврдити, да би био разуман и један облик владе, који би као услов предпостављао, да та узвишена, начела радње буду руководећи и меродавни покретачи у понашању људи средње способности. На неку извесну меру савесности и несаможивог јавног духа, може се праведно рачунати у грађана сваког друштва које је за представничку владу сазрело. Али било би смешно очекивати та. својства у опаквоме ступњу, п у свези са онаквом духовном моћи распознавања, као што би она требала да буду, па да дају доказа противу свега, што изгледа као обмана, п што тежи да ономе што је само интерес сталежа, даде изгледа вао дд би то било заповест правде и општег добра. Ми сви знамо какве се опаке обмане могу наводити у одбрану сваког акта неправде, који је икада за уображену корист гомиле предложен. Знамо колико је људи, који иначе нису будале или рђави, мислило да је правед но да се народни дуг не призна. Знамо колико њих, који нису без дара, и без знатног утицаја на народ, мисле да је право, да се цео терет пореза баци на заштеде, или на таконазв. остварену сопственост, а они којима су предци

РА