O predstavničkoj vladi

110

па н они сами потрошили све што су примили, да остану, као у награду за такво примерно владање, сасвим поштеђени од пореза. Знамо какви снажни докази, тим опаснији што у себи нешто истине имају, могу да се наведу противу сваког права наследства, противу властитости да се оставља наследство, и противу сваке користи, коју би неко преимућно над другим имао. Знамо како се лако може доказати безкорисност скоро сваке гране знања, На потпуно задовољење оних који тога знања немају. Колико је њих који нису сасвим глупи људи, али мисле да је научно изучавање јевлка бев користи, да је бев користи ни стара књижевност, и сва ученост, и лођика и метафизика; да су појезија и лепе вештине неплодне и ништаве; да је политична економија од саме штетер Па и саму исгорију проглашавали су неки даровити људи за безкорисну и штетну. Ничему другоме него само ономе познавању са спољашњом природом, које се искуством добија, и које непосредно служи за пронзвођење предмета што су за живот нужни, пли су за чула пријатни, само томе познавању признало би се да. је од користи, ако би публика и најмање била орабрена да о томе сумња. Је ли разумно мислити, да ће н образованији духови него што се може очекивати да ће блти они, који ће бројну већину сачињавати, имати тако нежну савест, и тако праведно суђење о ономе, што је њиховоме сопственоме привидноме интересу противно, да одбаце те п небројне друге обмане, које ће им се са свију страна наметати, чим дођу до власти, да би пх наведе, да пду ва својим сопственим саможивим склоностима- и кратковидим појмовима о њиховоме сопственоме добру, упркос правди, о трошку свију других сталежа и потомства Р Једна од највећих опасности демократије, као пи свију других облика владе, јесте, дакле, у злосретноме ' интересу оних који власт у рукама имају; то је опасност једностраног, сталежког законодавства, опасност владе која је намерна (па достигла она збиља своју намеру или