O predstavničkoj vladi

116

противу истих мера глабалди. Могућно је, дакле, а није и невероватно, да је само мањини народа било угодно мнење које је надвладало, премда та мањина сачињава већину оног дела народа, који је установама земље до господарећег сталежа подигнут. Ако би демократија, значила извесно господарство већине, то господарство не би се могло осигурати другачије, него ако би се допустило да сваки појединац вреди једнако у општем скупу. Свака, мањина која, би се изоставила, бпло намерно било самом игром машинерије, дала би снагу не већини, него ма којој другој мањини,

Једино што се на то суђење одговорити може, јесте ово: као што разна мнења у разним местима, владају, тако и мнење које је у мањини у некима местима, има већину за себе у другима, а у скупу свако мнење које постоји међу бирачима, добија свој прави део гласова у представништву. То је на близу истини у данашњем стању бирача; кад то неби било, неслога свупштине са општим чуством земље, брзо би на видик изишла. Али то неби више било нетина, ако би се право бирања навећи број становника распрострло; а још мање би то било истина, ако би се то право на цео народ раширило. Јер у томе случају већина би се у сваком у месту састојала из ручних радника; па ако би било питања, које би се између тих радника и осталог народа решити имало, ни један други сталеж неби могао успети, да се ма где његов кандидат избере. Нема ли већ исад много жалбе, да у сваком парлименту знатан број бирача, који желе и брину се да буду представљени, немају ни једнога члана у скупштини за коју су гласали Је-ли праведно, да сваки бирач н, пр. од Мерилибона мора бити представљен двама кандидатима које парохијске скупштине одреде, а сваки бирач од Финсбура или Ламбета онима које (по општем веровању) механџије кундидују. Бирачи којима највише високо образованих и јавним духом одушевљених људи у земљи припадају, а то бирачи великих вароша, сада већином или нису никако