O predstavničkoj vladi

121

гласају, поделио би се бројем чланова скупштине: па сваки кандидат који би тај количник гласова добио, сматрао би се као изабран, ма колики да би био број бирача који би у једноме месту гласали. Гласови би се, као и сад, давали у појединим местима; али свакоме бирачу било би слободно да гласа за ког хоће кандидата, па, ма у којем крају земље да би се овај за посланика понудио. Они бирачи, дакле, који не би желили да буду

представљени ни једним од мештанских кандидата, мо-

гли би својим гласом припомоћи избору онога, који им се најбоље допада од свију кандидата у земљи, који су изјавили да би радо примили избор. Утолико би то учинило, да постану истином у ствари бирачка права мањине, којој би се иначе у делу одузимало право гласа. Али је важно да не само они, који нећеју да гласају ни за једног мештанског кандидата, него и они који гласају за кога од ових, па остану у мањини, буду у положају да на другоме месту нађу представника кога у своме сопственом округу нису успели да добију. У тој пели предлог наређује, да свакоме бирачу буде слободно, да на својој гласачкој листи, поред оног имена које он свима другима предпоставља, запише јоши друта имена. Његов глас увек би се рачунао само за једног вандидата; али ако кандидат кога је он на прво место ставио, не би био изабран, почем не би добио колико треба гласова, онај кога је он на другоме месту ставио, може бити да би сретније прошао. Он би могао раширити своју листу на већи број кандидата, по реду као што би их он једнога другоме предпоставио; тако да и онда, кад имена која на челу листе стоје, или не могу да добију колико треба гласова, или могу да их и без његовог гласа добију, — и тада још његов глас може да. се употреби за другог ког кандидата, чији би избор он хтео да потпомаже. Да би се добио број пославика који се иште па да скупштина потпуна буде, и да се не би дало да веома популарни кандидати привуку на

сл

На