O predstavničkoj vladi

122

своје име скоро све гласове, нужно је да се ни једноме кандидату, па ма колико онгласова добио, не рачуна за. избор више него само колико се иште гласова ; осталима од оних који су за њега гласали, да се гласови урачунају за оног кандидата, који је на њиховим листама на. најближем месту записан, коме ти гласови требају. п који помоћу њих може да буде изабран. Да би се определило, који од гласова што их један кандитат добије, да се урачунају за његов избор, а који да се узму у рачун за друге, предложено је више метода, које ми овде нећемо претресати. Он би добио, наравно, гласове свију оних, који не би хтели да другачије буду представљени, а што се тиче осталих, извлачење коцке, у недостатку бољег начина, било би неоспорно сретство. Гласачке листе доносиле би се каквој усређеној власти; ту би се гласови бројили, па онда утврђивао број првих, других, трећих и даљих гласова, датих за сваког кандидата, и који год биод ових колико треба гласова добио, томе би се то признало, докле се не би попунио потребан број посланика за скупштину; први гласови предпостављали би се другима, други трећима, и тако даље. Гласачке листе, и све што у рачун долази постављало би се на јавна места, доступна свима којих се ствар тиче: па ако ма ко од оних који су добили потребан број гласова, не би био увршћен међу оне који су изабрани, било би му у власти да то лако докаже.

То су главне црте плана. да ближе сазнање његове врло просте машинерије, морам упутити на г. Хореов спис „о избору представника“ (то је мала књига, предана јавности у 1859)'), н на књижицу г. Хенрла Фаусета, предану јавности у 1820. под називом: „т-на Хера предлог о реформи, изложен простије и разјашњен >);

7 Туеалазе оп ће Елескот ој Кертезетћанрез, ђу Тћотав Нате. У другоме издању, што је недавно изишло, г. Хер учппно је важне поправке у некима од посебних наређења.

8) Му Нагез Кејотт Во зтртреа ата етразњеа фу Непту Калосеће