O predstavničkoj vladi

128

Овај последњи јесте врло јасан и кратак излог плана, сведен на своје најпростије основе; ту су изостављена нека оригинална опредељења, с. Хера, која, ма дасу по себи упутна, сматраху се као да више одузимају простоти плана, него шта додају његовој практичној к0ристи. Што се више ти послови изучавају, тим ће јачи упечатак, то смем унапред да кажем, имати потпуна, извршивост плана и његове ванредне користи. Ове су такве и толико их на броју има, да оне, по моме уверењу, увршћују план г. Хера међу највеће поправке, које су икада учињене у теорији и практици владе.

Шре свега тај план осигурава, да ће свако оде-

љење бирачког скупа бити представљено саразмерно бројевима, и то не само две велике странке, може бити са неколиким знатним мањинама одељења у понеким местима, него свака мањина у целоме народу, која. би била, толика на броју, колика треба да буде, па да, по начелима једнаке правде, има право на једног представника. Па онда, ни једног бирача не би, као сад, представљао по имену неко кога он није изабрао. Сваки члан скупштине био би представник бирача који једну мисао деле. Он би представљао хиљаду бирача, или две хиљаде, или пет хиљада, или десет хиљада, онолико колико би прописано било, ито бирача који би не само гласали за њега, него би га изабрали били, из целе земље а не тек између двојице или тројице може бити сумњивих кандидата, који би им као једини избор могли да буду понуђени у њиховим местима. У томе одношају свеза између бирача и представника била би од оне снаге и вредности, о којој ми сад никаква искуства немамо. Сваки од бирача осећао би се лично као истоветан са својим представником, а сваки представник као истоветан са својим бирачима. Сваки бирач који би гласао за њега, учинио би то: било што би тај између свију кандидата за парлименат био онај, који најбоље изражава његове (бпрачеве) мисли, било што би он био један од оних, чије способности у