O predstavničkoj vladi

124 5

карактер бирач највише поштује, и којима он најра дије поверава да за њега мисле. Члан парлимента представљао би људе, а не саме цигље н камење вароши, — представљао саме бираче, а не само неколико одборника и отмјених у парохији. А међутим, све што би било вредно да се сачува у заступању места, било би сачувано. Ма да парлименат једног народа треба да има што мање посла са чисто мештанским одношајима, опет, докле он са овима посла има, треба да буде у њему чланова који ће нарочито имати да пазе на интерес сваког важног места, и ових би ту увек било. У свакоме месту које би могло сабрати у себи прописани број гласова, већина би уопште волела да буде представљена којим човеком па своје средине, човеком који познаје место, и станује у овоме, ако би се само међу кандидатима налазило таквога човека, који би и иначе био способан за представника. А поглавито би мањине, које саме не би билеу стању да изберу мештанлна за председника, тражиле изван свог места кандидата за кога би било изгледа, да ће поред њихових још и других гласова добити.

Од свију начина за састављање једног народног представништва, овај даје највише сигурности за духовне способности које је вредно желпти у представницима. Сада, као што је опште признато, постаје за свакога, који само дара и способности има, све теже да добије место у народној скупштини. Једини који могу успети да буду изабрани, јесу они који имају утицаја у месту избора, или који раскошним трошком себи пут крче, или које, на позив тројице или четворице трговаца, или јавних правозаступника, шиље која од двеју великих партија, из њихових лондонских клубова, као људе у чији се глас партија у свима околностима поуздати може. По г. Хереовом систему, они који не би волели мештанске кандидате, били би властни да своје гласачке листе испуне избором између свију оних кандидата, који су у народу на гласу, и чија би општа политична начела они