O predstavničkoj vladi

129

дотера, онда напредовање у тој земљи престаје, а пропадање настаје. Људско напредовање јесте производ мнотих чињеница, а ни једна сила која је икада међу људима установљена, није могла све те чињенице у себи сјединити ; па и најспасоноснија сила садржи у себи само неке услове добра, а остали услови, ако се хоће да се напредак продужи, морају се из других извора: црпети. Ни једно друштво није никада могло дуго напредовати, кад није било борбе између најјаче силе у друштву и неке супарне силе: између духовних и светских власти; између војених или властелинсвих п индустријалних сталежа; између правоверних и верозаконсвих реформатора. Кад је победа на којој страни била тако потпуна, да је њоме крај борби учињен, па се није нов сукоб развио, тада је настала најпре укоченост, па онда пропадање. Господарство бројне већине јесте мање неправедно, и у главноме од мање штете, него многа друга господарства, али њега прате исте опасности, које прате и друго господарство п још са више извесности; јер кад је влада у рукама једнога или неколицине, многи остају увек као супарна сила, која може да не буде толико јака, да друге контролише, али чије мнење и осећање јесу морална, па и друштвена потпора свима који се, било из уверења било из противности интереса, одупиру ма којој тежњи господареће власти. Али, кад је демократија на врху, нема тога једнога и те неколицине, који би били толико јаки, да би различна мнења и повређене или опасности изложене интересе подупирати могли, Велика тегоба демократске владе као да је досад била у овоме: како да се добије у демократскоме друштву оно, што су досад давале околности у свима друштвима, која су сеју претежности над другима одржала, а то: друштвена потпора, (ротаб Фаррш) за лични отпор противу тежња господареће силе, потпорна, прикупљајућа тачка, за мнења и интересе на које господареће јавно мнење немило гледа. У недостатку такве потпоре, старија друштва, па и даПРЕДОТАВНИЧКА ВЛАДА 9

а