O predstavničkoj vladi

180

нашња, осим само неколико њих, или су се распала, илп су постала непомична (шта значи да мало по мало све гора постају), а то због исеључног преовлађивања само једне стране услова друштвеног и духовног благостања.

Систем личног заступања може да одговори тој великој потреби, најсавршенијим начином који околности данашњег друштва допуштају. Једино у чему се може тражити нека допуна, или попуњавајућа исправка, за нагоне демократске већине, јесте учевна мањина; али по обичноме начину уређивања демократије, та мањина нема никаква органа, а по систему г, Хера она би имала. Представници које би сјединење мањине за парлименат изабрале, дали би тај орган у његовом највећем савршенству. Засебно уређење учевних сталежа, баш и да би практично било, пробуђивало би увек завист, и могло би да не буде вређајуће само ако би сасвим без утицаја било. Али, ако би најодабранији људи тих сталежа образовади неки део парлимента, по истоме праву, по коме и други његови чланови — представљајући једнаки број грађана, једнаки бројни разломак народне воље —, њихово присуство не би могло никога вређати, јер они би били у најкориснијем положају, н да учине да њихова мнења и њихови савети о свима важним предметима буду чувени, и да узму активног учешћа у јавним пословима, Њихове способности њима би по свој прплици привукле већи део учешћа у правим пословима, владе, него што би им по њиховом броју припадао; тако и Атињани не повераваху одговорне јавне послове Клеону или Хиперболусу (забављање Клеова у Пилосу п АмФиполису беше само изузетно), али Никнас, Тераменес н Алкивиад употребљаваху се непрестано и за унутрашње и за спољашње послове државне, ма да се знало, да онн више воле олигархију, него демократију. Учевна мањина. рачунала би се у правоме гласању по њеноме броју, али као морална снага она би се рачунала за много више, по њеноме знању, и по утицају који би јој знање над